У.бр.195/2023

Уставен суд
на Република Северна Македонија
У.бр.195/2023
Скопје, 19.02.2025

Уставниот суд на Република Северна Македонија, во состав д-р Дарко Костадиновски, претседател на Судот и судиите Насер Ајдари, м-р Татјана Васиќ-Бозаџиева, д-р Јадранка Дабовиќ-Анастасовска, Елизабета Дуковска, д-р Осман Кадриу, Добрила Кацарска и м-р Фатмир Скендер, врз основа на член 110 од Уставот на Република Северна Македонија, член 38 алинеја 3 и член 73 алинеја 3 од Актот на Уставниот суд на Република Северна Македонија („Службен весник на Република Северна Македонија” бр.115/2024), на седницата одржана на 19 февруари 2025 година, донесе

Р Е Ш Е Н И Е

СЕ ОТФРЛА иницијативата за поведување постапка за оценување на уставноста и законитоста на член 13 став 2 од Правилникот за начин и постапка за добивање на уверение за сметководител и овластен сметководител и упис во регистар, донесен од Управниот одбор на Институтот за сметководители и овластени сметководители на Република Северна Македонија, У.О бр.0202/329 од 25.05.2023 година, У.О бр.0202/366 од 29.06.2023 година и У.О бр.0202/009 од 18.01.2024 година.

Образложение

I

Сашо Цветановски од Скопје, до Уставниот суд на Република Северна Македонија поднесе иницијатива за оценување на уставноста и законитоста на член 13 став 2 од Правилникот за начин и постапка за добивање на уверение за сметководител и овластен сметководител и упис во регистар, донесен од Управниот одбор на Институтот за сметководители и овластени сметководители на Република Северна Македонија, У.О бр.0202/329 од 25.05.2023 година, У.О бр.0202/366 од 29.06.2023 година и У.О бр.0202/009 од 18.01.2024 година.
Според подносителот на иницијативата, член 13 став 2 од Правилникот според кој се бара од подносителот на барањето за лиценца за работа, да достави доказ кој не е предвиден со член 32 став 2 од Законот за вршење на сметководствени работи („Службен весник на Република Северна Македонија” бр.173/2022), каде таксативно е наведено што треба да се приложи со барањето за добивање на лиценца за работа на правното лице за да може да се вршат сметководствени работи. Одредбата од оспорениот член 13 став 2 има технички грешки кои создаваат конфузија, не треба да се дел од одредбата и укажуваат на погрешно нумерирање на одредбата. Понатаму во иницијативата се цитираат член 8 став 1 алинеја 3 и член 51 ставови 1 и 2 од Уставот.

Во иницијативата се наведува дека дополнителниот доказ не е предвиден во член 32 став 2 од Законот и дека подносителот на барањето за лиценца е вработен со полно работно време во трговец поединец односно во трговско друштво, што претставува изменување и дополнување на одредбата во Законот за вршење на сметководствени работи со одредба од правилник како подзаконски акт. Според наводите во иницијативата во законот не е предвидено за правните лица коишто вршат сметководствени работи да мораат да вработат лице со полно работно време, кое се предвидува со одредбите од член 31 став 12 од Законот за вршење на сметководствени работи според кој друштвото за вршење на сметководствени работи мора да има вработено најмалку еден овластен сметководител, но не е пропишано дека мора да биде вработено со полно работно време.
Со дополнувањето на иницијативата подносителот наведува дека е неосновано поистоветувањето на општиот термин „вработено лице“ со „лице вработено со полно работно време“. Според наводите во иницијативата, законодавецот прави јасна разлика во однос на употребата на општиот термин „вработено лице“ и вработувањето на лице со утврдена должина на работното време и го дава примерот со одредбите од член 31 став 6 од истиот закон согласно кој „обврзниците на водење на сметководство“ кои согласно Законот за трговски друштва  се поврзани лица односно можат да вработат едно исто лице со скратено работно време. Исто така, го цитира член 21 став 1 согласно кој е наведено дека „председателот на Институтот ја врши својата функција професионално со полно работно време и има право на плата“. Во иницијативата е наведено дека во сите останати членови од Законот за вршење на сметководствени работи во кои се одредени условите за регистрација во различни регистри кои ги води Институтот на сметководители и овластени сметководители на Република Северна Македонија се користи терминот „вработено лице“ без определување на должината на работното време како што се член 31 став 1 точка 12, член 32 став 2 точка 3, член 33 став 3 точка 1 и други во Законот за вршење на сметководствени работи.

II

На седницата Судот утврди дека Управниот одбор на Институтот за сметководители и овластени сметководители на Република Северна Македонија, врз основа на член 27 став 3 точка 39 од Статутот на Институтот, донел Правилник за начин и постапка за добивање на уверение за сметководител и овластен сметководител и упис во регистар, во кој е содржана и оспорената одредба.

Во оспорениот член 13 став 2 од Правилникот за начин и постапка за добивање на уверение за сметководител и овластен сметководител и упис во регистар се предвидува дека подносител на барањето за издавање на лиценца за работа на трговецот поединец-сметководител и трговецот поединец-овластен сметководител односно трговско друштво, должен е покрај доказите од член 12 став 2 од овој Правилник да достави и доказ дека подносителот на барањето е вработен со полно работно време во трговецот поединец односно трговското друштво.

III

Според член 110 алинеја 2 од Уставот, Уставниот суд на Република Северна Македонија одлучува за согласноста на другите прописи и на колективните договори со Уставот и со законите.

Согласно со член 38 алинеја 3 од Актот на Уставниот суд на Република Северна Македонија, Уставниот суд ќе ја отфрли иницијативата, ако постојат други процесни пречки за одлучување по иницијативата.

Од наводите во иницијативата произлегува дека подносителот го оспорува член 13 став 2 од Правилникот за начин и постапка за добивање на уверение за сметководител и овластен сметководител и упис во регистар како спротивен на  член 8 став 1 алинеја 3 и член 51 ставови 1 и 2 од Уставот на Република Северна Македонија.

Уставниот суд со Одлуката У.бр.170/2024 од 30 октомври 2024 година го укина оспорениот Правилник за начин и постапка за добивање на уверение за сметководител и овластен сметководител и упис во регистар, донесен од Управниот одбор на Институтот за сметководители и овластени сметководители на Република Северна Македонија, У.О бр.0202/329 од 25.05.2023 година, У.О бр.0202/366 од 29.06.2023 година и У.О бр.0202/009 од 18.01.2024 година.

Имајќи предвид дека Правилникот не е во правниот поредок, а со тоа и оспорената одредба цитирана во точка 1 од ова решение, Судот оцени дека постојат процесни пречки за одлучување по иницијативата, што е причина за отфрлање на истата согласно со член 38 алинеја 3 од Актот на Уставниот суд на Република Северна Македонија.

IV

Врз основа на наведеното, Судот одлучи како во диспозитивот на ова решение.

ПРЕТСЕДАТЕЛ
на Уставниот суд на Република  Северна Македонија,
д-р Дарко Костадиновски

* * *

Gjykata Kushtetuese e
Republikës së Maqedonisë së Veriut
U.nr.195/2023
Shkup, 19.02.2025

Gjykata Kushtetue e Republikës së Maqedonisë së Veriut, në përbërje të kryetarit të Gjykatës, dr. Darko Kostadinovski dhe gjykatësve Naser Ajdari, mr.Tatjana Vasiq-Bozaxhieva, dr.Jadranka Daboviq-Anastasovska, Eliazabeta Dukovska, dr. Osman Kadriu, Dobrilla Kacarska  dhe mr. Fatmir Skender, në bazë të nenit 110 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut, nenit 38 alineja 3 dhe nenit 73 alineja 3 të Aktit të Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut („Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut“ nr.115/2024), në seancën e mbajtur më 19 shkurt 2025 miratoi

A K T V E N D I M

REFUZOHET iniciativa për inicimin e procedurës për vlerësimin e kushtetutshmërisë dhe ligjshmërisë së nenit 13 paragrafi 2 të Rregullores për mënyrën dhe procedurën për marrjen e certifikatës për kontabilist dhe kontabilist të autorizuar dhe regjistrimin në regjistër, të miratuar nga Bordi Drejtues i Institutit të Kontabilistëve dhe Kontabilistëve të Autorizur të Republikës së Maqedonisë së Veriut BD nr.0202/329 i datës 25.05.2023, BD nr.0202/366 i datës 29.06.2023 dhe BD nr.0202/009 i datës 18.01.2024.

Arsyetim

I

Sasho Cvetanovski nga Shkupi dërgoi iniciativë në Gjykatën Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut për vlerësimin e kushtetutshmërisë dhe ligjshmërisë së nenit 13 paragrafi 2 të Rregullores për mënyrën dhe procedurën për marrjen e certifikatës për kontabilist dhe kontabilist të autorizuar dhe regjistrimin në regjistër, të miratuar nga Bordi Drejtues i Institutit të Kontabilistëve dhe Kontabilistëve të Autorizuar të Republikës së Maqedonisë së Veriut. BD nr.0202/329 i datës 25.05.2023, BD nr.0202/366 i datës 29.06.2023 dhe BD nr.0202/009 të datës 18.01.2024.

Sipas parashtruesit të iniciativës, neni 13 paragrafi 2 i Rregullores sipas të cilit kërkohet që parashtruesi i kërkesës për licencën për punë, të paraqesë dëshmi që nuk është paraparë me nenin 32 paragrafi 2 të Ligjit për kryerjen e punëve të kontabilitetit (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” nr. 173/2022), ku në mënyrë taksative është theksuar se çfarë duhet t’i bashkëngjitet kërkesës për marrjen e licencës së punës për personin juridik që të mund të kryejnë punën të kontabilitetit. Dispozita e nenit të kontestuar 13, paragrafi 2 ka gabime teknike që krijojnë konfuzion, nuk duhet të jenë pjesë e dispozitës dhe tregojnë numërim të gabuar të dispozitës. Më tej, në iniciativë citonhet neni 8, paragrafi 1, alineja 3 dhe neni 51, paragrafët 1 dhe 2 të Kushtetutës.

Në iniciativë thuhet se dëshmia shtesë nuk është paraparë në nenin 32 paragrafi 2 të Ligjit dhe se parashtruesi i kërkesës për licencë është i punësuar me orar të plotë pune në tregtar individ respektivisht në shoqëri tregtare, që paraqet ndryshimin dhe plotësimin e dispozitës në Ligjin për kryerjen e punëve të kontabilitetit me dispozitën e rregullores si akt nënligjor. Sipas pretendimeve në iniciativë, ligji nuk parashikon që personat juridikë që kryejnë punë kontabël duhet të punësojnë person me orar të plotë pune, gjë që parashikohet me dispozitat e nenit 31, paragrafi 12 të Ligjit për kryerjen e punëve të kontabilitetit, sipas të cilit shoqëria për kryerjen e punëve të kontabilitetit duhet të ket të punësuar së paku një kontabilist të autorizuar, por nuk është përcaktuar duhet të jetë i punësuar me orat të plotë pune.

Me plotësimin e iniciativës, parashtruesi thekson se identifikimi i termit të përgjithshëm “person i punësuar” me “person i punësuar me orar të plotë pune” është i pabazuar. Sipas pretendimeve në iniciativë, ligjvënësi bën dallimin e qartë ndërmjet përdorimit të termit të përgjithshëm “person i punësuar” dhe punësimit të një personi me kohëzgjatje të përcaktuar të orarit të punës dhe jep shembullin me dispozitat e nenit 31, paragrafi 6 të të njëjtit ligj, në pajtim me të cilin “tatimpaguesit e udhëzimeve të kontabilitetit” që sipas Ligjit për shoqëritë tregtare, janë persona të lidhur, respektivisht mund të punësojnë një person të njejtë me orar të shkurtuar të punës. Gjithashtu e citon nenin 21, paragrafi 1, sipas të cilit thuhet se “kryetari i Institutit kryen funksionin e tij profesionalisht me orar të plotë të punës dhe ka të drejtë në pagë”. Në iniciativë thuhet se në të gjitha nenet e tjera të Ligjit për kryerjen e punëve të kontabilitetit, ku janë të përcaktuara kushtet për regjistrim në regjistrat e ndryshëm të mbajtur nga Instituti i Kontabilistëve dhe Kontabilistëve të Autorizuar të Republikës së Maqedonisë së Veriut, termi “person i punësuar” pa përcaktim të kohëzgjatjes së orarit të punës, siç janë neni 31, paragrafi 1, pika 12, neni 32, paragrafi 2 pika 3 , neni 33, paragrafi 3 pika 1 dhe të tjera në Ligjin për kryerjen e punëve të kontabilitetit.

II

Në seancë, Gjykata konstatoi se Bordi Drejtues i Institutit të Kontabilistëve dhe Kontabilistëve të Autoriyuar të Republikës së Maqedonisë së Veriut, në bazë të nenit 27, paragrafi 3, pika 39 nga Statuti i Institutit, ka miratuar Rregullore për mënyrën dhe procedurën për marrjen e certifikatës për kontabilist dhe kontabilist të autorizuar dhe regjistrimin në regjistrin e kontestuar.

Në nenin e kontestuar 13 paragrafi 2 të Rregullores për mënyrën dhe procedurën e marrjes së certifikatës për kontabilist dhe kontabilist të autorizuar dhe regjistrimin në regjistër parashikon se parashtruesi i kërkesës për dhënien e licencës për të punuar si tregtar individ kontabilist dhe tregtar individ kontabilist i autorizuar, ose një shoqëri tregtare, është i detyruar që krahas dëshmive nga neni 12 paragrafi 2 të kësaj Rregulloreje, të dërgojë edhe dëshmi se parashtruesi i kërkesës është i punësuar me orar të plotë pune në tregtarin individ respektivisht shoqërinë tregtare.

III

Në pajtim me nenin 110, alineja 2 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut, Gjykata Kushtetuese vendos për pajtueshmërinë e rregullave të tjera dhe marrëveshjeve kolektive me Kushtetutën dhe ligjet.

Sipas nenit 38, paragrafit 3 të Aktit të Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut, Gjykata Kushtetuese do ta refuzojë iniciativën nëse ka pengesa të tjera procedurale për të vendosur për iniciativën.

Nga pretendimet në iniciativë rezulton se parashtruesi e konteston nenin 13 paragrafi 2 të Rregullores për mënyrën dhe procedurën e marrjes së certifikatës për kontabilist dhe kontabilist të autorizuar dhe regjistrimin në regjistër si në kundërshtim me nenin 8 paragrafi 1 alineja 3 dhe nenin 51 paragrafët 1 dhe 2 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut.

Gjykata Kushtetuese me Vendimin U.nr. 170/2024, të datës 30 tetor 2024, shfuqizoi Rregulloren e kontestuar për mënyrën dhe procedurën për marrjen e certifikatës për kontabilist dhe kontabilist të autorizuar dhe regjistrimin në regjistër, të miratuar nga Bordi Drejtues i Institutit të Kontabilistëve dhe Kontabilistëve të Autorizuar të Republikës së Maqedonisë së Veriut, BD nr.0202/329 i datës 25.05.2023, BD nr.0202/366 i datës 29.06.2023 dhe BD nr.0202/009 datë 18.01.2024.

Duke marrë parasysh se Rregulloreja nuk është në rendin juridik dhe rrjedhimisht edhe dispozita e kontestuar e cituar në pikën 1 të këtij aktvendimi, Gjykata vlerësoi se ekzistojnë pengesa procedurale për të vendosur për iniciativën, gjë që është arsye për refuzimin e saj në pajtim me nenin 38 alineja 3 të Aktit të Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut.

IV

Nisur nga sa më sipër, Gjykata, vendosi si në dispozitivin e këtij aktvendimi.

KRYETAR  
i Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut,
dr. Darko Kostadinovski