Уставен суд на
Република Северна Македонија
У.бр.207/2023
Скопје, 05.02.2025 година
Уставниот суд на Република Северна Македонија, во состав д-р Дарко Костадиновски, претседател на Судот и судиите Насер Ајдари, м-р Татјана Васиќ-Бозаџиева, д-р Јадранка Дабовиќ-Анастасовска, Елизабета Дуковска, д-р Осман Кадриу, Добрила Кацарска, д-р Ана Павловска-Данева и м-р Фатмир Скендер, врз основа на член 110 од Уставот на Република Северна Македонија и член 73 алинеја 1 од Актот на Уставниот суд на Република Северна Македонија („Службен весник на Република Северна Македонија” бр.115/2024), на седницата одржана на 5 февруари 2025 година, донесе
Р Е Ш Е Н И Е
1. СЕ ПОВЕДУВА постапка за оценување на уставноста на член 17 став 3 од Законот за Академија за судии и јавни обвинители („Службен весник на Република Северна Македонија“ број 129/2023 и 53/2024).
2. Ова решение ќе се објави во „Службен весник на Република Северна Македонија“.
Образложение
I
Игорчо Точев од Скопје, до Уставниот суд на Република Северна Македонија, поднесе иницијатива за поведување постапка за оценување на уставноста на член 17 став 3 од Законот за Академија за судии и јавни обвинители („Службен весник на Република Северна Македонија“ број. 129/2023 и 53/2024), во делот „акт на“, бидејќи смета дека истиот е спротивна на член 8 став 1 алинеја 3 од Уставот.
Во иницијативата се наведува дека од содржината на оспорената одредба, како и во целината на Законот за Академија за судии и јавни обвинители, не е пропишано кој го донесува актот во кој се утврдува правото на плата и параметрите за тоа во колкава висина можат да се движат додатоците на плата на директорот и заменикот на Академијата.
Според подносителот, Законот оставил можност висината на додатоците да се пропишува со подзаконски акт за кој не е јасно кој треба да го донесе дали директорот, Управниот одбор или Програмскиот совет како орган на Академијата, а тоа доведувало до арбитрарно определување на висината на додатоците.
Ваквата формулација на оспорената одредба, според подносителот е нејасна и непрецизна, поради што предлага Судот да поведе постапка за оценување на уставноста на оспорениот дел од одредбата и истиот да го укине, како спротивен на член 8 став 1 алинеја 3 од Уставот.
II
На седницата Судот утврди дека со член 17 став 3 од Законот за Академија за судии и јавни обвинители, е предвидено дека директорот и заменикот имаат право на додаток на плата заради заштита на угледот на институцијата и доверливоста во работењето, а чија висина поблиску се уредува со акт на Академијата.
III
Според член 110 алинеи 1 и 2 од Уставот на Република Северна Македонија, Уставниот суд на Република Северна Македонија одлучува за согласноста на законите со Уставот и за согласноста на другите прописи и на колективните договори со Уставот и со законите.
Согласно со член 8 став 1 алинеја 3 од Уставот на Република Северна Македонија, владеењето на правото е темелна вредност на уставниот поредок на Република Северна Македонија.
Законот за Академијата за судии и јавни обвинители, во член 1 помеѓу другото, ги определил органите на управувањето и финансирањето на Академијата.
Според член 8 од Законот, Управниот одбор, директорот и Програмскиот совет се органи на управување на Академијата.
Со членот 11 од Законот, се уредуваат детално надлежностите на Управниот одбор на Академијата, а согласно алинејата 14 од истиот член, донесува акти за прашања за кои во овој закон е утврдено овластување да ги донесува Академијата.
Согласно член 66 од овој закон, средствата за работа на Академијата се обезбедуваат од Буџетот на Република Северна Македонија преку буџетот на „судска власт“, како и од други извори на финансирање, односно донации и подароци, самостојни приходи и приходи преку издавање на публикации, реализација на обуки за други целни групи кои се надвор од областа на правосудството и во правосудството, реализација на проекти, грантови, кои не се во спротивност со дејноста на Академијата, а во согласност со Управниот одбор.
Законодавецот, со Законот за Академијата за судии и јавни обвинители го уредил работењето на Академијата како јавна установа за прием и стручно усовршување на кандидатите за судии и јавни обвинители, континуирана обука и унапредување на стручноста на судиите и јавните обвинители, континуирана обука на стручните служби во судството и јавното обвинителство, обука на субјектите кои учествуват во спроведување на законите од областа на правосудството, вршење на аналитичка дејност од областа на правосудната теорија и практика, органите на управувањето и финансирањето на Академијата.
Во член 17 од Законот, законодавецот ја пропишал платата на директорот и заменикот на Академијата на начин што во ставот 1 предвидел платата на директорот да се определува на нивото на плата на судија на Врховниот суд, која е утврдена со закон, а на неговиот заменик согласно ставот 2 од истиот член, платата се определува на ниво на плата на судија во апелационен суд која е утврдена со закон. Покрај основната плата на директорот и неговиот заменик, законодавецот со ставот 3, предвидел и право на додаток на плата заради заштита на угледот на институцијата и доверливоста во работењето, а висината на додатокот пропишал дека се утврдува со акт на Академијата, што во суштина е предмет на оспорување со иницијативата.
За подносителот е нејасно кој го носи подзаконскиот акт кој треба да ги содржи параметрите за висината на додатоците на плата на директорот и неговиот заменик, за кои смета дека исклучиво мора да бидат предмет на уредување на Законот, а не на подзаконски акт.
Од анализата на наведените законски одредби, како и од целината на Законот произлегува дека законодавецот ја востановил Академијата како јавна установа која врши прием и стручно усовршување на идните судии и јавни обвинители, при што главен извор за финансирање на Академијата е Буџетот на Република Северна Македонија преку буџетот на “судската власт”.
Оттука, имајќи предвид дека државата е таа која ги обезбедува финансиските средства, покрај другото, и за додаток на плата на директорот и на заменикот, основано се постави прашањето дали решението од оспорениот член 17 став 3 од Законот е оправдано во смисла на тоа Академијата во своите акти да ја определи висината на додатокот на плата на директорот и на заменикот. Ова дотолку повеќе што општите акти на Академијата ги носи Управниот одбор на предлог на директорот.
Неспорно е дека на директорот и на заменикот на директорот на Академијата им следува додаток на плата заради заштита на угледот на институцијата и доверливоста во работењето, но законодавецот не пропишал критериуми односно рамка врз основа на која Академијата во своите акти ќе ја определи висината на тој надоместок како што тоа го предвидел во ставовите 1 и 2 од истиот член.
Тргнувајќи од наводите во иницијативата и содржината на оспорената одредба со која на Академијата ѝ се овозможува со свој акт поблиску да ја утврдува висината на надоместокот, без притоа Законот да содржи параметри, критериуми и рамка за утврдување на висината на надоместокот, Судот цени дека основано се доведува во прашање уставноста на оспорената одредба, односно нејзината согласност со уставната одредба на која се повикува подносителот на иницијативата.
Од анализата на оспорената одредба, Судот цени дека пропишаниот член 17 став 3 од Законот за Академија за судии и јавни обвинители, е спротивен на темелната вредност на уставниот поредок – начелото на владеење на правото од член 8 став 1 алинеја 3 од Уставот, согласно кое во правниот поредок треба да егзистираат јасни и прецизни норми и истите да бидат правно усогласени со Уставот.
IV
Врз основа на наведеното, Судот одлучи како во диспозитивот на ова решение.
V
Ова решение произведува правно дејство од денот на објавувањето во „Службен весник на Република Северна Македонија“.
ПРЕТСЕДАТЕЛ
на Уставниот суд на Република Северна Македонија,
д-р Дарко Костадиновски
* * *
Gjykata Kushtetuese e
Republikës së Maqedonisë së Veriut
U.nr.207/2023
Shkup, 05.02.2025
Gjykata Kushtetue e Republikës së Maqedonisë së Veriut, në përbërje të kryetarit të Gjykatës, dr. Darko Kostadinovski dhe gjykatësve Naser Ajdari, mr.Tatjana Vasiq-Bozaxhieva, dr.Jadranka Daboviq-Anastasovska, Eliazabeta Dukovska, dr. Osman Kadriu, Dobrilla Kacarska, dr. Ana Pavllovska-Daneva dhe mr. Fatmir Skender, në bazë të nenit 110 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut dhe nenit 73 alineja 1 të Aktit të Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut („Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut“ nr.115/2024), në seancën e mbajtur më 5 shkurt 2025, miratoi
A K T V E N D I M
1. INICOHET procedura për vlerësimin e kushtetutshmërisë së nenit 17 paragrafi 3 të Ligjit për Akademinë e Gjykatësve dhe Prokurorëve Publik (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” nr. 129/2023 dhe 53/2024).
2. Ky aktvendim do të botohet në “Gazetën Zyrtare të Republikës së Maqedonisë së Veriut”.
Arsyetim
I
Igorço Toçev nga Shkupi, në Gjykatën Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut, ka dërguar iniciativë për inicimin e procedurës për vlerësimin e kushtetutshmërisë së nenit 17, paragrafi 3 i Ligjit për Akademinë e Gjykatësve dhe Prokurorëve Publikë (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” nr. 129/2023 dhe 53/20), në pjesën “akt i”, sepse konsiderohet se është në kundërshtim me nenin 8, paragrafi 1, alineja 3 të Kushtetutës.
Në iniciativë thuhet se në përmbajtjen e dispozitës së kontestuar, si dhe të gjithë Ligjit për Akademinë e Gjykatësve dhe Prokurorëve Publikë, nuk përcaktohet se kush e miraton aktin që përcakton të drejtën në pagë dhe parametrat për shumën e shtesave në pagë për drejtorin dhe zëvendësin e Akademisë.
Sipas parashtruesit, Ligji ka lënë mundësinë që shuma e shtesave të parashikohet me akt nënligjor për të cilin nuk është e qartë se kush duhet ta miratojë, nëse drejtori, Bordi Drejtues apo Këshilli Programor si organ i Akademisë, dhe kjo ka çuar në përcaktimin arbitrar të shumës së shtesave.
Sipas parashtruesit, ky formulim i dispozitës së kontestuar është i paqartë dhe jo preciz, për këtë arsye propozon që Gjykata të inicojë procedurë për vlerësimin e kushtetutshmërisë së pjesës së kontestuar të dispozitës dhe shfuqizimin e saj, si në kundërshtim me nenin 8, paragrafi 1, alineja 3 të Kushtetutës.
II
Në seancë, Gjykata konstatoi se neni 17, paragrafi 3 i Ligjit për Akademinë e Gjykatësve dhe Prokurorëve Publikë parasheh se drejtori dhe zëvendësdrejtori kanë të drejtë të shtesës në pagë me qëllim të mbrojtjes së reputacionit të institucionit dhe besueshmërisë në punë, masa e së cilës rregullohet më në detaje me akt të Akademisë.
III
Sipas nenit 110, paragrafët 1 dhe 2 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut, Gjykata Kushtetuese e Republikës së Maqedonisë së Veriut vendos për pajtueshmërinë e ligjeve me
Kushtetutën dhe për pajtueshmërinë e rregullave të tjera dhe marrëveshjeve kolektive me Kushtetutën dhe ligjet.
Në përputhje me nenin 8, paragrafi 1, alineja 3 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut, sundimi i së drejtës është vlerë themelore e rendit kushtetues të Republikës së Maqedonisë së Veriut.
Ligji për Akademinë e Gjykatësve dhe Prokurorëve Publikë, në nenin 1, ndër të tjera ka përcaktuar organet e menaxhimit dhe financimit të Akademisë.
Sipas nenit 8 të ligjit, Bordi Drejtues, Drejtori dhe Këshilli Programor janë organet drejtuese të Akademisë.
Neni 11 i Ligjit rregullon në mënyrë të detajuar kompetencat e Bordit Drejtues të Akademisë dhe në pajtim me paragrafin 14 të të njëjtit nen, miraton akte për çështjet për të cilat me këtë ligj përcaktohet autorizimi për miratimin e Akademisë.
Sipas nenit 66 të këtij ligji, mjetet për funksionimin e Akademisë sigurohen nga Buxheti i Republikës së Maqedonisë së Veriut përmes buxhetit të “pushtetit gjyqësor”, si dhe nga burime të tjera të financimit, respektivisht donacione dhe dhurata, të ardhura të pavarura dhe të ardhura përmes lëshimit të botimeve, realizimit të trajnimeve për grupe të tjera të cilat janë jashtë fushës së jurisprudencës dhe në jurisprudencë, realizimi i projekteve, granteve të cilat nuk janë në kundërshtim me veprimtarinë e Akademisë dhe në përputhje me Bordin Drejtues.
Ligjvënësi, me Ligjin për Akademinë e Gjykatësve dhe Prokurorëve Publikë, ka rregulluar funksionimin e Akademisë si institucion publik për pranimin dhe zhvillimin profesional të kandidatëve për gjykatës dhe prokurorë publikë, trajnimin e vazhdueshëm dhe avansimin e profesionizmit të gjykatësve dhe prokurorëve publikë, trajnimin e vazhdueshëm të shërbimeve profesionale në gjyqësor dhe prokurorinë publike, trajnimin e subjekteve që marrin pjesë në fushën e zbatimit të jurisprudencës, kryerjen e veprimtarisë analitike nga sfera e teorisë dhe praktikës së jurisprudencës, organet drejtuese dhe financimit të Akademisë.
Në nenin 17 të Ligjit, ligjvënësi e ka përcaktuar pagën e drejtorit dhe zëvendësit të Akademisë në atë mënyrë që në paragrafin 1 parashikon që paga e drejtorit të caktohet në nivelin e pagës së gjykatësit të Gjykatës së Lartë, që është përcaktuar me ligj, dhe të zëvendësit të tij, në përputhje me paragrafin 2 të të njëjtit nen, paga përcaktohet në nivelin e pagës së gjykatësit në Gjykatën e Apelit e cila është përcaktuar me ligj. Krahas pagës bazë të drejtorit dhe zëvendësit të tij, ligjvënësi, në paragrafin 3, ka parashikuar edhe të drejtën e shtesës së pagës për të mbrojtur reputacionin e institucionit dhe besueshmërinë në punë, ndërsa ka parashikuar që shuma e shtesës të përcaktohet me akt të Akademisë, që në thelb është lëndë e kontestuar me iniciativë.
Për parashtruesin është e paqartë se kush është përgjegjës për aktin nënligjor që duhet të përmbajë parametrat për shumën e shtesave të pagave për drejtorin dhe zëvendësin e tij, për të cilat konsideron se ekskluzivisht duhet t’i nënshtrohet rregullimit me ligj, e jo me akt nënligjor.
Nga analiza e dispozitave ligjore të lartpërmendura, si dhe nga tërësia e Ligjit, del se ligjvënësi e ka themeluar Akademinë si institucion publik që kryen pranimin dhe zhvillimin profesional të gjykatësve dhe prokurorëve publikë të ardhshëm, me burim kryesor të financimit të Akademisë është Buxheti i Republikës së Maqedonisë së Veriut përmes buxhetit të “pushtetit gjyqësor”.
Prandaj, duke pasur parasysh se shteti është ai që siguron mjete financiare, ndër të tjera, për shtesën e pagës për drejtorin dhe zëvendësin, me të drejtë është shtruar pyetja nëse vendimi në nenin e kontestuar 17, paragrafi 3 të ligjit është i justifikuar në kuptimin që Akademia duhet të përcaktojë masën e shtesës së pagës për drejtorin dhe zëvendësit në aktet e saj. Kjo është veçanërisht e vërtetë pasi aktet e përgjithshme të Akademisë miratohen nga Bordi Drejtues me propozimin e drejtorit.
Është e padiskutueshme që drejtori dhe zëvendësdrejtori i Akademisë kanë të drejtën e shtesës në pagë për të mbrojtur reputacionin e institucionit dhe besueshmërinë në punë, por ligjvënësi nuk ka përcaktuar kritere apo kornizë mbi bazën e të cilave Akademia do të përcaktojë masën e atij kompensimi në aktet e saj, siç parashikohet në pikat 1 dhe 2 të të njëjtit nen.
Bazuar në pretendimet në iniciativë dhe përmbajtjen e dispozitës së kontestuar, e cila i mundëson Akademisë të përcaktojë më hollësisht masën e kompensimit me aktin e saj, pa përfshirë ligji parametra paraprake, kritere dhe kornizë për përcaktimin e masës së kompensimit, Gjykata konstaton se me bazë shtrohet çështja e kushtetutshmërisë së dispozitës së kontestuar, respektivisht pajtueshmëria e saj me dispozitën kushtetuese, të cilës i refrohet parashtruesi i iniciativës.
Nga analiza e dispozitës së kontestuar, Gjykata konstaton se neni 17, paragrafi 3 i Ligjit për Akademinë e Gjykatësve dhe Prokurorëve Publikë është në kundërshtim me vlerën themelore të rendit kushtetues – parimin e sundimit të së drejtës nga neni 8, paragrafi 1, alineja 3 të Kushtetutës, sipas të cilit në rendin juridik duhet të ekzistojnë norma të qarta dhe të sakta duhet të jenë në përputhje juridike me Kushtetutën.
IV
Nisur nga sa më sipër, Gjykata, vendosi si në dispozitivin e këtij aktvendimi.
V
Ky aktvendim ka fuqi juridike nga data e publikimit në “Gazetën Zyrtare të Republikës së Maqedonisë së Veriut”.
KRYETAR
i Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut,
dr. Darko Kostadinovski