Уставен суд
на Република Северна Македонија
У. бр.128/2024
Скопје, 18.09.2024 година
Уставниот суд на Република Северна Македонија, во состав д-р Дарко Костадиновски, претседател на Судот и судиите Насер Ајдари, м-р Татјана Васиќ-Бозаџиева, д-р Јадранка Дабовиќ-Анастасовска, Елизабета Дуковска, д-р Осман Кадриу, Добрила Кацарска, д-р Ана Павловска-Данева и м-р Фатмир Скендер, врз основа на член 110 од Уставот на Република Северна Македонија и член 38 алинеја 1 и член 73 од Aктот на Уставниот суд на Република Северна Македонија („Службен весник на Република Северна Македонија“ бр.115/2024), на седницата одржана на 18.09.2024 година, донесе
Р Е Ш Е Н И Е
1. НЕ СЕ ПОВЕДУВА постапка за оценување на уставноста на член 31 став 1 во делот „го назначува“ од Законот за вработените во Министерството за одбрана („Службен весник на Рапублика Северна Македонија“ бр.53/2024).
2. СЕ ОТФРЛА иницијативата по однос на меѓусебната согласност на член 31 став 1 во делот „го назначува“ од Законот за вработените во Министерството за одбрана („Службен весник на Рапублика Северна Македонија“ бр.53/2024) со член 39-а од Законот за Владата на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ број 59/2000, 12/2003, 55/2005, 37/2006, 115/2007, 19/2008, 82/2008, 10/10 и 51/11, 15/13, 139/14, 196/15, 142/16 и 140/18 и „Службен весник на Република Северна Македонија“ бр.98/19).
Образложение
I
Игорчо Точев пред Уставниот суд, поднесе иницијатива за поведување постапка за оценување на уставноста на член 31 став 1 од Законот за вработените во Министерството за одбрана како спротивен на член 8 став 1 алинеја 3 од Уставот.
Подносителот на иницијативата наведува дека делот од одредбата што се оспорува можел да доведе во заблуда при примената, затоа што пропишувал дека министерот го назначува државниот секретар, што било спротивно на член 39-а став 2 од Законот за Владата на Република Северна Македонија, според кој државниот секретар се именува од Владата на предлог на министерот.
Подносителот смета дека со оспорениот дел од одредбата се предизвикува судир на надлежности и овластувања кои Владата ги има при именување на државен секретар во Министерството и надлежностите кои ги има министерот согласно со Законот за организација и работа на органите на управа што може да доведе до забуна во примената на самата одредба и како таква спротивна на владеењето на правото, поради што предлага Судот истата да ја укине како спротивна на член 8 став 1 алинеја 3 од Уставот.
II
Судот на седница утврди дека во член 31 став 1 од Законот за вработените во Министерството за одбрана е уредено дека државниот секретар го назначува министерот, од редот на вработените од категорија Б.
III
Според член 8 став 1 алинеја 3 од Уставот, владеењето на правото е една од темелните вредности на уставниот поредок на Република Северна Македонија.
Согласно член 110 алинеја 1 од Уставот, Уставниот суд одлучува за согласноста на законите со Уставот.
Според член 38 алинеја 1 од Актот на Судот, Уставниот суд ќе ја отфрли иницијативата ако не е надлежен да одлучува за барањето.
Со оспорениот член 31 став 1 во делот „го назначува“ од Законот за вработените во Министерството за одбрана, се определува дека министерот го назначува државниот секретар кој треба да биде од редот на вработените од категорија Б.
Во конкретниот случај, со иницијативата се бара оценување на уставноста на член 31 став 1 од Законот за вработените во Министерството за одбрана, затоа што, спротивно на член 39-а став 2 од Законот за Владата на Репбулика Северна Македонија, предизвикувал судир на надлежности и овластувања, а со тоа се нарушува владеењето на правото.
Со член 112 став 2 од Законот за административни службеници („Службен весник на Република Македонија”, број 27/2014), насловен како „Престанок на важност“, престанале да важат одредбите од главата IX-a членови 39-а, 39-б и 39-в од Законот за Владата на Република Македонија („Службен весник на Република Македонија“ број 59/2000, 12/2003, 55/2005, 37/2006, 115/2007, 19/2008, 82/2008, 10/10 и 51/11).
Овој закон влегува во сила осмиот ден од денот на објавувањето во “Службен весник на Република Македонија”, односно од 13.02.2014 година, а се применува од 13.02.2015 година.
Од изнесените наводи, произлегува дека подносителот на иницијативата аргументите ги влече преку неусогласеност на одредбите од два различни закони, а согласно член 110 алинеја 1 од Уставот, Уставниот суд нема надлежност да ја оценува меѓусебната согласност на два закони. Оттаму, по однос на наводите за меѓусебна неусогласеност на двата закони, Судот утврди дека се исполнети условите од член 38 алинеја 1 од Актот на Судот за отфрлање на иницијативата.
Што се однесува до наводот за повреда на член 8 став 1 алинеја 3 од Уставот, ако се имаат предвид аспектите на иницијативата, Судот оцени дека оспорената одредба не го повредува владеењето на правото со тоа што министерот за одбрана од редот на вработените од категорија Б назначува државен секретар.
Во конкретниот случај подносителот немал предвид дека законската одредба од член 39-а став 2 од Законот за Владата на Репбулика Северна Македонија, повеќе не е дел од правниот поредок, односно дека со член 112 од Законот за административни службеници („Службен весник на Република Македонија”, број 27/2014) бришана е главата IX-a од овој закон, во кој беше содржан и член 39-а, па со бришењето во целост на главата IX-a од Законот, овој член повеќе не постои.
IV
Врз основа на наведеното, Судот одлучи како во диспозитивот на ова решение.
ПРЕТСЕДАТЕЛ
на Уставниот суд на Република Северна Македонија,
д-р Дарко Костадиновски
* * *
Gjykata Kushtetuese e
Republikës së Maqedonisë së Veriut
U. nr.128/2024
Shkup, 18.09.2024
Gjykata Kushtetuese e Republikës së Maqedonisë së Veriut, në përbërje të dr. Darko Kostadinovski, kryetar i Gjykatës dhe gjykatësve Naser Ajdari, mr. Tatjana Vasiq – Bozaxhieva, dr. Jadranka Daboviq – Anastasovska, Elizabeta Dukovska, dr. Osman Kadriu, Dobrilla Kacarska, dr. Ana Pavllovska – Daneva dhe mr. Fatmir Skender, në bazë të nenit 110 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut dhe nenit 38 alineja 1 dhe nenit 73 të Aktit të Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 115/2024), në seancën e mbajtur më 18 shtator 2024, miratoi
A K T V E N D I M
1. NUK INICIOHET procedurë për vlerësimin e kushtetutshmërisë së nenit 31 paragrafi 1 në pjesën “e emëron” nga Ligji për të Punësuarit në Ministrinë e Mbrojtjes (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” nr.53/2024).
2. HIDHET POSHTË iniciativa në lidhje me pëlqimin e ndërsjellë të nenit 31 paragrafi 1 në pjesën “e emëron” të Ligjit për të Punësuarit në Ministrinë e Mbrojtjes (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” nr.53/2024) me nenin 39-a të Ligjit për Qeverinë e Republikës së Maqedonisë (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 59/2000, 12/2003, 55/2005, 37/2006, 115/2007, 19/2008, 82/2008, 10/10 dhe 51/11, 15/13, 139/14, 196/15, 142/16 dhe 140/18 dhe (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” nr.98/19).
Arsyetim
I
Igorço Toçev ka parashtruar iniciativë në Gjykatën Kushtetuese për inicimin e procedurës për vlerësimin e kushtetutshmërisë së nenit 31 paragrafit 1 të Ligjit për të Punësuarit në Ministrinë e Mbrojtjes në kundërshtim me nenin 8, paragrafin 1, alinenë 3 të Kushtetutës.
Parashtruesi i iniciativës thekson se pjesa e dispozitës që kundërshtohet mund të sjellë në konfuzion gjatë zbatimit të saj, sepse parashihej se sekretarin shtetëror e emëron ministri, gjë që ishte në kundërshtim me nenin 39-a, paragrafin 2 të Ligjit për Qeverinë e Republikës së Maqedonisë së Veriut, sipas të cilit sekretari shtetëror emërohet nga Qeveria me propozim të ministrit.
Parashtruesi vlerëson se pjesa e kontestuar e dispozitës shkakton një konflikt ndërmjet kompetencave dhe autorizimeve që i ka Qeveria me rastin e emërimit të sekretarit shtetëror në Ministri dhe kompetencave që i ka ministri në përputhje me Ligjin për Organizimin dhe Punën e Organeve të Administratës, gjë që mund të sjellë konfuzion në zbatimin e vetë dispozitës dhe si e tillë është në kundërshtim me sundimin e së drejtës, për këtë arsye ai propozon që Gjykata të njëjtën ta shfuqizojë si në kundërshtim me nenin 8 paragrafin 1 alinenë 3 të Kushtetuetës.
II
Gjykata në seancë konstatoi se neni 31 paragrafi 1 i Ligjit për të Punësuarit në Ministrinë e Mbrojtjes përcakton se sekretarin shtetëror e emëron ministri nga radhët e punëtorëve të kategorisë B.
III
Sipas nenit 8 paragrafit 1 alinesë 3 të Kushtetutës, sundimi i ligjit është një nga vlerat themelore të rendit kushtetues të Republikës së Maqedonisë së Veriut.
Sipas nenit 110 alineja 1 e Kushtetutës, Gjykata Kushtetuese vendos për pajtueshmërinë e ligjeve me Kushtetutën.
Sipas nenit 38 alineja 1 e Aktit të Gjykatës, Gjykata Kushtetuese do ta refuzojë iniciativën nëse nuk është kompetente për të vendosur për kërkesën.
Neni 31 i kontestuar paragrafi 1, në pjesën “e emëron” të Ligjit për të Punësuarit në Ministrinë e Mbrojtjes, përcakton se ministri e emëron sekretarin shtetëror, i cili duhet të jetë nga radhët e punonjësve të kategorisë B.
Në rastin konkret, me iniciativën kërkohet vlerësimi i kushtetutshmërisë së nenit 31, paragrafit 1 të Ligjit për të Punësuarit në Ministrinë e Mbrojtjes, sepse në kundërshtim me nenin 39-a, paragrafin 2 të Ligjit për Qeverinë e Republikës së Maqedonisë së Veriut, ka shkaktuar konflikt të kompetencave dhe autorizimeve, duke shkelur në këtë mënyrë sundimin e ligjit.
Me nenin 112 paragrafin 2 të Ligjit për Nëpunësit Administrativë (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë”, nr.27/2014), me titull “Përfundimi i vlefshmërisë”, dispozitat e kapitullit IX-a, nenet 39-a, 39-b dhe 39-c të Ligjit për Qeverinë e Republikës së Maqedonisë, (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 59/2000, 12/2003, 55/2005, 37/2006, 115/2007, 19/2008, 82/2008, 10/10 dhe 51/11) pushuan së zbatuari.
Ky ligj hyn në fuqi ditën e tetë nga dita e publikimit në “Gazetën Zyrtare të Republikës së Maqedonisë”, gjegjësisht nga 13.02.2014, dhe do të zbatohet nga 13.02.2015.
Nga pretendimet e paraqitura, rezulton se iniciatori i nxjerr argumentet e tij bazuar në mospërputhjen e dispozitave të dy ligjeve të ndryshme ndërsa në përputhje me nenin 110 alineja 1 e Kushtetutës, Gjykata Kushtetuese nuk ka juridiksion për ta vlerësuar marrëveshjen e ndërsjellë të dy ligjeve. Prandaj, lidhur me pretendimet për mospërputhje reciproke të dy ligjeve, Gjykata konstatoi se janë plotësuar kushtet e nenit 38 alinesë 1 të Aktit të Gjykatës që iniciativa të hidhet poshtë.
Për sa i përket pretendimit për shkeljen e nenit 8 paragrafit 1 alinesë 3 të Kushtetutës, duke i marrë parasysh aspektet e iniciativës, Gjykata konstatoi se dispozita e kontestuar nuk e cenon sundimin e së drejtës nga ana e ministrit të Mbrojtjes që emëron sekretarin e shtetit nga radhët e punonjësve të kategorisë B.
Në rastin konkret, parashtruesi i kërkesës nuk e ka marrë parasysh se dispozita ligjore e nenit 39-a paragrafi 2 i Ligjit për Qeverinë e Republikës së Maqedonisë së Veriut nuk është më pjesë e rendit juridik, gjegjësisht se me nenin 112 nga Ligji për Nëpunësit Administrativë (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë”, numër 27/2014) është fshirë kapitulli IX-a i këtij ligji, në të cilin është edhe neni 39-a dhe me fshirjen në tërësi të kapitullit IX-a të Ligjit, ky nen nuk ekziston më.
IV
Në bazë të lartpërmendurës Gjykata, vendosi si në dispozitivin e këtij aktvendimi.
KRYETAR
i Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut, dr. Darko Kostadinovski