У.бр.133/2024


Уставен суд на
Република Северна Македонија
У.бр.133/2024
Скопје, 17.09.2025 година

 

Уставниот суд на Република Северна Македонија, во состав д-р Дарко Костадиновски, претседател на Судот и судиите Насер Ајдари, м-р Татјана Васиќ-Бозаџиева, д-р Јадранка Дабовиќ-Анастасовска, д-р Осман Кадриу, Добрила Кацарска, д-р Ана Павловска-Данева и м-р Фатмир Скендер, врз основа на член 110 од Уставот на Република Северна Македонија, член 38 алинеја 2 и член 73 алинеја 3 од Актот на Уставниот суд на Република Северна Македонија („Службен весник на Република Северна Македонија” бр.115/2024), на седницата одржана на 17 септември 2025 година, донесе

Р Е Ш Е Н И Е

СЕ ОТФРЛА иницијативата за поведување постапка за оценување на уставноста на член 17 од Законот за државното правобранителство („Службен весник на Република Македонија“ број 87/2007 и 104/2015 и „Службен весник на Република Северна Македонија“ број 53/2024).

Образложение

I

Гордана Аџи-Спиркоска од Прилеп, до Уставниот суд на Република Северна Македонија поднесе иницијатива за поведување постапка за оценување на уставноста на одредбата од Законот, означен во диспозитивот на ова решение.

Според подносителот на иницијативата, Република Северна Македонија согласно со Уставот е најширока општествено-политичка заедница со својство на правно лице. Оттаму, државниот правобранител е застапник по закон на Република Северна Македонија, а неговата надлежност и овластување е уредено со закон, преку кои го штити имотот на Републиката.

Според подносителот на иницијативата, формално-правно државниот правобранител не е адвокат на Република Северна Македонија, а со оспорената одредба од Законот на истиот му е дадено право да наплаќа трошоци по адвокатска тарифа. Врз основа на наведеното, државниот правобранител е ставен во поповолна положба во однос на сите останати законски застапници на физички и правни лица кои лично настапуваат пред судовите, со што истите не можат да истакнат и наплатат трошоци во постапката, само затоа што не се адвокати. На тој начин, останатите законски застапници се дискриминирани, односно не се еднакви со државниот правобранител пред Уставот и законот.

Дополнително, според подносителот, постои основано сомнение дека законското право на истакнување трошоци е злоупотребено од страна на државните правобранители на штета на спротивната страна, односно истото претставува закана за сите граѓани кои бараат правда и заштита на сопственоста пред судовите.

Врз основа на наведеното се предлага Судот да ја поништи оспорената одредба од Законот за државното правобранителство.

II

На седницата Судот утврди дека во член 17 од Законот за државното правобранителство („Службен весник на Република Македонија“ број 87/2007 и 104/2015 и „Службен весник на Република Северна Македонија“ број 53/2024) е предвидено, трошоците за застапување од страна на државниот правобранител да се определуваат според Тарифата за награда и надоместок на трошоците за работа на адвокатите, а средствата наплатени на име трошоци за застапување да бидат приход на Буџетот на Република Северна Македонија.

III

Согласно со член 110 алинеја 1 од Уставот, Уставниот суд на Република Северна Македонија одлучува за согласноста на законите со Уставот.

Според член 38 алинеја 2 од Актот на Уставниот суд на Република Северна Македонија, Уставниот суд ќе ја отфрли иницијативата ако за истата работа веќе одлучувал, а нема основи за поинакво одлучување.

Уставниот суд на Република Северна Македонија претходно во два наврати се има произнесено по однос на истата оспорена одредба од Законот за државното правобранителство. Во првиот предмет Судот мериторно одлучи и со Решение утврди дека нема основ за поведување постапка за оценување на нејзината уставност, додека во вториот предмет иницијативата за истата одредба е отфрлена поради примената на начелото res judicata, имајќи предвид дека Судот веќе еднаш има одлучено по истото прашање.

Имено, со Решениeто У.бр.44/2012 од 26.09.2012 година, Судот не поведе постапка за оценување на уставноста на член 17 од Законот за државното правобранителство („Службен весник на Република Македонија“ бр. 87/2007), во кое има утврдено дека пропишаните трошоци за застапување од страна на државниот правобранител се определуваат според Адвокатската тарифа, но тоа не значи поистоветување со адвокатурата, бидејќи станува збор за различни органи, а наплатените трошоци не претставуваат личен надомест на правобранителот, туку приход во Буџетот на Република Северна Македонија, со што се исклучува дополнително наградување и се обезбедува усогласеност со Уставот. Потоа, поради тоа што за истата работа веќе има одлучувано, со Решението У.бр.89/2022 од 09.11.2022 година, Уставниот суд ја отфрли иницијативата за оценување на уставноста на член 17 од Законот за државното правобранителство („Службен весник на Република Македонија“ број 87/2007, 167/2010 и 104/2015).

Со оглед на фактот што со предметната иницијатива се бара Судот повторно да ја оцени уставноста на член 17 од Законот за државното правобранителство, а во ситуација кога Судот се произнел и зазел став со наведените решенија, Судот утврди дека во конкретниот случај се исполнети условите од член 38 алинеја 2 од Актот на Уставниот суд, за отфрлање на иницијативата поради пресудена работа, а во услови кога нема основи за поинакво одлучување.

IV

Врз основа на наведеното, Судот одлучи како во диспозитивот на ова решение.

 

ПРЕТСЕДАТЕЛ
на Уставниот суд нa Република Северна Македонија,
д-р Дарко Костадиновски

* * *


Gjykata Kushtetuese e
Republikës së Maqedonisë së Veriut
U.nr.133/2024
Shkup, 17.09.2025

 

Gjykata Kushtetue e Republikës së Maqedonisë së Veriut, në përbërje të Kryetarit të Gjykatës, dr. Darko Kostadinovski dhe gjykatësve Naser Ajdari, mr.Tatjana Vasiq-Bozaxhieva, dr.Jadranka Daboviq-Anastasovska, dr. Osman Kadriu, Dobrilla Kacarska, dr. Ana Pavllovska-Daneva, në bazë të nenit 110 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut, nenit 38 alineja 2 dhe nenit 73 alineja 3 të Aktit të Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut („Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut“ nr.115/2024), në mbledhjen e mbajtur më 17 shtator 2025, miratoi

A K T V E N D I M

HIDHET POSHTË iniciativa për inicimin e procedurës për vlerësimin e kushtetutshmërisë së nenit 17 të Ligjit për Avokatinë e Shtetit (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” nr. 87/2007 dhe 104/2015 dhe “Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” nr. 53/2024).

Arsyetim

I

Gordana Axhi-Spirkoska nga Prilepi parashtroi iniciativë në Gjykatën Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut për inicimin e procedurës për vlerësimin e kushtetutshmërisë së dispozitës së Ligjit, të shënuar në pjesën dispozitive të këtij aktvendimi.

Sipas parashtruesit, Republika e Maqedonisë së Veriut, në përputhje me Kushtetutën, është bashkësia më e gjerë shoqërore-politike me statusin e personit juridik. Prandaj, Avokati i Shtetit është përfaqësues sipas ligjit i Republikës së Maqedonisë së Veriut dhe kompetenca dhe autorizimet e tij rregullohen me ligj, përmes të cilit ai mbron pronën e Republikës.

Sipas parashtrueses, formalisht dhe ligjërisht Avokati i Shtetit nuk është avokat i Republikës së Maqedonisë së Veriut dhe dispozita e kontestuar e Ligjit i jep atij të drejtën të ngarkojë shpenzime sipas tarifës së avokatit. Bazuar në sa më sipër, Avokati i Shtetit vihet në një pozicion më të favorshëm në krahasim me të gjithë përfaqësuesit e tjerë ligjorë të individëve dhe personave juridikë që paraqiten personalisht para gjykatave, me ç’rast nuk mund të theksojnë dhe të mbledhin shpenzime në procedurë, vetëm pse nuk janë avokatë. Në këtë mënyrë, përfaqësuesit e tjerë ligjorë diskriminohen, respektivisht nuk janë të barabartë me Avokatin e Shtetit para Kushtetutës dhe ligjit.

Për më tepër, sipas parashtrueses, ekziston dyshimi i arsyeshëm se e drejta ligjore për të theksuar shpenzimet keqpërdoret nga Avokatët e Shtetit në dëm të palës së kundërt, respektivisht kjo përbën kërcënim për të gjithë qytetarët që kërkojnë drejtësi dhe mbrojtje të pronës para gjykatave.

Bazuar në sa më sipër, propozohet që Gjykata të anulojë dispozitën e kontestuar të Ligjit për Avokatinë e Shtetit.

II

Në seancë, Gjykata përcaktoi se neni 17 i Ligjit për Avokatinë e Shtetit (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” nr. 87/2007 dhe 104/2015 dhe “Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” nr. 53/2024) parashikon që shpenzimet e përfaqësimit nga ana e Avokatit të Shtetit përcaktohen sipas Tarifës për shpërblimin dhe kompensimin e shpenzimeve të punës së avokatëve dhe mjetet e mbledhura si shpenzime për përfaqësim janë të ardhura të Buxhetit të Republikës së Maqedonisë së Veriut.

III

Në përputhje me nenin 110, paragrafi 1 të Kushtetutës, Gjykata Kushtetuese e Republikës së Maqedonisë së Veriut vendos për përputhshmërinë e ligjeve me Kushtetutën.

Sipas nenit 38, paragrafi 2 të Aktit të Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut, Gjykata Kushtetuese do ta hedhë poshtë iniciativën nëse ka vendosur tashmë për të njëjtën çështje dhe nuk ka baza për një vendim tjetër.

Gjykata Kushtetuese e Republikës së Maqedonisë së Veriut më parë ka vendosur për të njëjtën dispozitë të kontestuar të Ligjit për Avokatinë e Shtetit në dy raste. Në rastin e parë, Gjykata në mënyrë meritore vendosi se nuk ka bazë për të inicuar procedurë për vlerësimin e kushtetutshmërisë së saj, ndërsa në rastin e dytë iniciativa për të njëjtën dispozitë u hodh poshtë për shkak të zbatimit të parimit të res judicata, duke marrë parasysh se Gjykata tashmë ka vendosur për të njëjtën çështje një herë.

Gjegjësisht, me Vendimin U.nr.44/2012 të datës 26.09.2012, Gjykata nuk inicoi procedurë për vlerësimin e kushtetutshmërisë së nenit 17 të Ligjit për Avokatinë e Shtetit (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” nr. 87/2007), në të cilin është vërtetuar se shpenzimet e përcaktuara për përfaqësim nga ana e Avokatit të Shtetit përcaktohen sipas Tarifës së Avokatit, por kjo nuk do të thotë identifikim me avokatinë, pasi që këto janë organe të ndryshme, dhe shpenzimet e mbledhura nuk paraqesin kompensim personal për Avokatin, por të ardhura në Buxhetin e Republikës së Maqedonisë së Veriut, gjë që përjashton shpërblimin shtesë dhe sigurohet harmonizim me Kushtetutën. Pastaj, meqenëse tashmë ka vendosur për të njëjtën çështje, me Vendimin U.nr.89/2022 të datës 09.11.2022, Gjykata Kushtetuese e hodhi poshtë iniciativën për vlerësimin e kushtetutshmërisë së nenit 17 të Ligjit për Avokatinë e Shtetit (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” nr. 87/2007, 167/2010 dhe 104/2015).

Duke pasur parasysh faktin se iniciativa në fjalë kërkon që Gjykata të rivlerësojë kushtetutshmërinë e nenit 17 të Ligjit për Avokatinë e Shtetit dhe në një situatë kur Gjykata ka vendosur dhe ka marrë qëndrim me vendimet e lartpërmendura, Gjykata përcaktoi se në rastin konkret plotësohen kushtet e nenit 38, paragrafi 2 të Aktit të Gjykatës Kushtetuese, për refuzimin e iniciativës për shkak të një çështjeje res judicata dhe në kushtet kur nuk ka baza për një vendim tjetër.

IV

Bazuar në sa më sipër, Gjykata vendosi si në dispozitivin e këtij aktvendimi.

 

KRYETAR
i Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut,
dr. Darko Kostadinovski