У.бр.43/2022

Уставниот суд на Република Северна Македонија, врз основа на член 110 од Уставот на Република Северна Македонија, член 28 алинеја 3, во врска со член 68 и член 71 од Деловникот на Уставниот суд на Република Северна Македонија („Службен весник на Република Македонија“ бр.70/1992 и „Службен весник на Република Северна Македонија“ бр. 202/2019, 256/2020 и 65/2021), на седницата одржана на 5 април 2023 година, донесе

Р Е Ш Е Н И Е

1. СЕ ОТФРЛА барањето на Анита Галевски од Битола, поднесено преку полномошникот Кирил Михајлоски, адвокат од Битола, за заштита на слободите и правата на човекот и граѓанинот од член 110 алинеја 3 од Уставот на Република Северна Македонија, што се однесуваат на забраната на дискриминација по основ на политичка припадност.

2. Анита Галевски од Битола, преку полномошникот Кирил Михајлоски, адвокат од Битола, до Уставниот суд на Република Северна Македонија поднесе барање за заштита на слободите и правата на човекот и граѓанинот од член 110 алинеја 3 од Уставот на Република Северна Македонија кои ѝ се повредени со Решението РО-број 0904-19 од 17.02.2022 година на Државната комисија за одлучување во управна постапка и постапка од работен однос во втор степен.

Подносителката наведува дека поднесеното барање го доставила навремено на ден 26 април 2022 година, откако на 01.03.2022 година за последното Решение РО – број 0904-19 од 17.02.2022 година на Државната комисија за одлучување во управна постапка и постапка од работен однос во втор степен изминал рокот за поведување спор пред надлежен основен суд.

Според наводите во барањето за заштита на слободите и правата на човекот и граѓанинот, подносителката на барањето во 2018 година аплицирала на оглас за вработување на фармацевтски техничар при ЈЗУ Клиничка болница Битола и истата била второрангирана.

Врз основа на наводите, раководните лица при ЈЗУ Клиничка болница Битола го избрале шесторангираниот кандидат, со што направиле повреда на правата на подносителката на барањето. Против ваквата одлука, подносителката на барањето поднела жалба до Државната комисија за одлучување во управна постапка и постапка од работен однос во втор степен (во понатамошниот текст: Државната комисија), која комисија со Решението 0904-185 од 29.11.2018 година жалбата ја одбила како неоснована.

Против наведеното решение подносителката на барањето поднела тужба пред Основен суд Битола, при што истата била делумно усвоена и со Пресудата РО-6/19 биле поништени решенијата на Државната комисија и на в.д. директорот на ЈЗУ Клиничка болница Битола. Апелациониот суд во Битола со Пресудата РОЖ-72/20 во целост ја потврдил пресудата на Основниот суд.

ЈЗУ Клиничка болница Битола ја повторила постапката за вработување и повторно ги избрала прво- и шесторангираниот кандидат. Против ова решение подносителката на барањето повторно поднела жалба до Државната комисија и истата била одбиена како неоснована, и против ова решение подносителката на барањето поднела тужба, а истата била делумно усвоена. Апелациониот суд во Битола со пресуда ја преиначил пресудата на Основниот суд на начин што го задолжил тужениот (ЈЗУ Клиничка болница Битола) да изврши повторен избор од редот на пријавените кандидати за уште едно работно место фармацевтски техничар по објавениот оглас за ова работно место.

По ваквите настани директорот на ЈЗУ Клиничка болница Битола одлучил да не изврши избор на втор кандидат. Државната комисија со решение РО-број 0904-19 од 17.02.2022 година ја одбила жалбата на подносителката на барањето против Решението на директорот. Против ова решение подносителката на барањето имала право да поведе спор пред надлежен основен суд во рок од 15 дена од денот на приемот на истото, меѓутоа не го известила Судот дали тоа го сторила.

Во барањето за заштита на слободите и правата на човекот и граѓанинот, се наведува дека подносителката на барањето е аполитична личност и не е член на политичка партија и тоа било причината да не биде вработена. Иако подносителката на барањето била рангирана на второ место, не била примена, а ЈЗУ Клиничка болница Битола не дала никакво издржано објаснување за причините поради кои било така одлучено.

Врз основа на горенаведеното, подносителката на барањето од Уставниот суд на Република Северна Македонија бара да донесе одлука со која ќе го уважи барањето и ќе го поништи Решението РО-број 0904-19 од 17.02.2022 година на Државната комисија и ќе ја задолжи истата да донесе решение со кое ќе ја преиначи Одлуката на ЈЗУ Клиничка болница Битола на начин што ќе ја вработи Анита Гелевски.

3. Судот на седницата утврди дека подносителката на барањето Анита Галевски од Битола, се пријавила на оглас за вработување во ЈЗУ Клиничка болница „Трифун Пановски“ – Битола распишан на 02.07.2018 година. По спроведувањето на постапката за селекција била изготвена ранг-листа, а потоа работоводниот орган спровел интервју со прворангираните 6 кандидати од 16-те пријавени.
Работоводниот орган по спроведеното интервју донел Одлука со која биле избрани 2 кандидати, но не и подносителката на барањето.

Незадоволна од таквата одлука, подносителката на барањето ги искористила правните лекови кои ѝ биле на располагање.

Постапувајќи по насоките дадени од страна на надлежните судови, работоводниот орган ја повторил постапката за избор и ги повикал на интервју тројцата кандидати со кои била направена претходната ранг-листа, но се појавила само подносителката на барањето која не дала задоволителни одговори на интервјуто, по што работоводниот орган одлучил да не изврши избор на кандидат.

Против ваквата одлука подносителката на барањето поднела жалба до Државната комисија, која со оспореното Решение РО-број 0904-19 од 17.02.2022 година ја одбила како неоснована.

Со оспореното решение барателката има право и на судска заштита, за што е правно поучена дека доколку е незадоволна од Решението, има правото на тужба пред надлежен суд во рок од 15 дена од денот на приемот.

Незадоволна од ваквото решение подносителката на барањето, се обрати до Уставниот суд и од него побара да го укине истото.

4. Во член 110 алинеја 3 од Уставот е пропишано дека Уставниот суд ги штити слободите и правата на човекот и граѓанинот, што се однесуваат на слободата на уверувањето, совеста, мислата и јавното изразување на мислата, политичкото здружување и дејствување и забрана на дискриминација на граѓаните по основ на пол, раса, верска, национална, социјална и политичка припадност.

Според член 51 од Деловникот, секој граѓанин што смета дека со поединечен акт или дејство му е повредено право или слобода утврдени во член 110 алинеја 3 од Уставот на Република Северна Македонија, може да бара заштита од Уставниот суд во рок од два месеци од денот на доставувањето на конечен или правосилен поединечен акт, односно од денот на дознавањето за преземање дејство со кое е сторена повредата, но не подоцна од 5 години од денот на неговото преземање.

Во член 52 од Деловникот на Уставниот суд е утврдено дека во барањето од член 51, е потребно да се наведат причините поради кои се бара заштита, актите или дејствијата со кои тие се повредени, фактите и доказите на кои се заснова барањето, како и други податоци потребни за одлучувањето на Уставниот суд.
Испитувајќи го барањето од аспект на исполнетоста на условите од член 110 алинеја 3 од Уставот, како и членовите 51 и 52 од Деловникот за барање за заштита на слободи и права пред Уставниот суд, Судот оцени дека во конкретниот случај, тие не се исполнети, поради следното:

Против Решението РО – број 0904-19 од 17.02.2022 година на Државната комисија, барателката има право и на судска заштита, за што е правно поучена за правните средства кои понатаму ѝ стојат на располагање доколку е незадоволна од одлуката.

Според тоа, оспорениот акт не може да се прифати како конечен или правосилен акт од аспект на член 51 од Деловникот, поради што Судот оцени дека постои процесна пречка за постапување по барањето за заштита на слободи и права.

Оттука, Судот оцени дека поднесеното барање за заштита на слободите и правата не ги задоволува предвидените критериуми за да се впушти Судот во мериторно одлучување по истото.

Имајќи предвид според наводите во барањето за заштита на слободите и правата за сторена дискриминација по основ на политичка припадност, дека истото не ги исполнува условите од член 51 од Деловникот на Уставниот суд, Судот оцени дека се настапени деловничките претпоставки од член 28 алинеја 3 во врска со член 68 од Деловникот на Уставниот суд на Република Северна Македонија за отфрлање на барањето.

5. Врз основа на наведеното, Судот одлучи како во точката 1 од ова решение.

6. Ова решение Судот го донесе со мнозинство гласови во состав од претседателот на Судот, Добрила Кацарска и судиите: Насер Ајдари, м-р Татјана Васиќ-Бозаџиева, д-р Осман Кадриу, д-р Дарко Костадиновски и м-р Фатмир Скендер.

У.бр.43/2022
05.04.2023 година
Скопје

ПРЕТСЕДАТЕЛ
на Уставниот суд на Република Северна Македонија,
Добрила Кацарска

* * *

Gjykata Kushtetuese e Republikës së Maqedonisë së Veriut, në bazë të nenit 110 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut dhe nenit 28 alineja 3, dhe nenit 71 të Rregullores së Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 70/1992 dhe “Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” numër 202/2019, 256/2020 dhe 65/2021), në seancën e mbajtur më 5 prill 2023, miratoi

A K T V E N D I M

1. REFUZOHET kërkesa e Anita Galevskit nga Manastiri, e parashtruar nëpërmjet të autorizuarit Kiril Mihajloski, avokat nga Manastiri për mbrojtjen e lirive dhe të drejtave të njeriut dhe qytetarit nga neni 110 paragrafi 3 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut, të cilat i referohen ndalesës së diskriminimit në bazë të përkatësisë politike.

2. Anita Galevski nga Manastiri, përmes të autorizuarit të saj Kiril Mihajloski, avokat nga Manastiri, në Gjykatën Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut ka dërguar kërkesë për mbrojtjen e lirive dhe të drejtave të njeriut dhe qytetarit nga neni 110 paragrafi 3 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut të cilat janë shkelur me Aktvendimin RO-numër 0904-19 nga 17.02.2022 të Komisionit Shtetëror për Vendimmarrje në Procedurë Administrative dhe Procedurë për Marrëdhënie Pune në shkallë të dytë.

Parashtruesja, thekson se kërkesën e parashtruar e dërgon me kohë më 26.04.2022, pasi më 01.03.2022, për Aktvendimin e fundit RO – numër 0904-19, nga 17.02.2022 të Komisionit Shtetëror për Vendimmarrje në Procedurë Administrative dhe Procedurë për marrëdhënie Pune në shkallë të dytë ka kaluar afati për inicimin e kontestit para gjykatës themelore kompetente.

Sipas pretendimeve në kërkesën për mbrojtjen e lirive dhe të drejtave të njeriut dhe qytetarit, parashtruesja në vitin 2018 ka aplikuar në konkurs për punësim për teknik farmaceutik në ISHP Spitali Klinik Manastir dhe е njëjta është renditur e dyta në listë.

Personat udhëheqës në ISHP Spitalin Klinik Manastir gjatë procesit të përzgjedhjes e zgjodhën kandidatin e gjashë, me çka u shkelën të drejtat e parashtrueses së kërkesës. Kundër një vendimi të tillë, parashtruesja e kërkesës ka parashtruar ankesë në Komisionin Shtetëror për Vendimmarrje në Procedurën Administrative dhe Procedurë për marrëdhënie Pune në shkallë të dytë (në tekstin e mëtejmë: Komisioni Shtetëror), i cili komision e ka refuzuar ankesën me Aktvendimin 0904-185, nga 29.11.2018 si të pabazë.

Kundër vendimit të lartpërmendur, parashtruesja e kërkesës ka parashtruar padi në Gjykatën Themelore të Manastirit, me ç’rast është pranuar pjesërisht dhe me aktgjykim RO-6/19, janë anuluar vendimet e Komisionit Shtetëror dhe ud. drejtori i ISHP Spitali Klinik Manastir. Gjykata e Apelit në Manastir me aktgjykimin ROZH-72/20 e vërtetoi plotësisht aktgjykimin e Gjykatës Themelore.

ISHP Spitali klinik Manastir përsëriti procedurën e punësimit dhe rizgjodhi kandidatët e renditur në vendin e parë dhe të gjashtë në listë. Kundër këtij aktvendimi, parashtruesja e kërkesës ka bërë sërish ankesë në Komisionin Shtetëror dhe e njëjta është refuzuar si e pabazë dhe edhe kundër këtij aktvendimi parashtruesja e kërkesës ka parashtruar padi dhe e njëjta është miratuar pjesërisht. Gjykata e Apelit në Manastir me aktgjykim e ka ndryshuar aktgjykimin e Gjykatës Themelore në atë mënyrë që e ka detyruar të panditurin (IPSH Spitali klinik Manastir) që të bëjë rizgjedhje nga radhët e kandidatëve të paraqitur edhe për një vend pune teknik farmaceutik pas konkurit të shpallur për këtë vend pune.

Pas ngjarjeve të tilla, drejtori i ISHP-së Spitali Klinik Manastir ka vendosur që të mos përzgjedh kandidatin e dytë. Komisioni Shtetëror me aktvendim RO-numër 0904-19 nga 17.02.2022, sërish e ka refuzuar ankesën e parashtrueses së kërkesës kundër vendimit të drejtorit. Kundër këtij vendimi, parashtruesja e kërkesës ka pasur të drejtë që në afat prej 15 ditësh nga dita e pranimit të të njëjtit të inicojë kontest në gjykatën themelore kompetente, por nuk e njofton gjykatën nëse e ka bërë këtë.

Në kërkesën për mbrojtjen e lirive dhe të drejtave të njeriut dhe qytetarit thuhet se parashtruesja e kërkesës është person apolitik dhe nuk është anëtar i ndonjë partie politike dhe kjo ka qenë arsyeja që ajo nuk është punësuar. Edhe pse parashtruesja e kërkesës ka qenë e dyta në listë, nuk është pranuar ndërsa ISHP Spitali Klinik Manastir nuk ka dhënë ndonjë shpjegim të qëndrueshëm për arsyet pse u vendos kështu.

Bazuar në sa më sipër, parashtruesja e kërkesës kërkon nga Gjykata Kushtetuese e Republikës së Maqedonisë së Veriut që të marrë vendim me të cilin do të respektohet kërkesa dhe do të anulohet Vendimi RO-numër 0904-19 nga 17.02.2022 i Komisionit Shtetëror dhe do ta detyrojë të njëjtin që të marrë një Vendimi me të cilin do të ndryshohet Vendimi i ISHP Spitalit Klinik Manastir në atë mënyrë që ta punësojë Anita Gelevski.

3. Gjykata në seancë konstatoi se parashtruesja e kërkesës Anita Galevski nga Manastiri ka aplikuar në konkurin për punësim në ISHP Spitalin Klinik “Trifun Panovski” – Manastir i shpallur më 07.02.2018. Pas kryerjes së procedurës së përzgjedhjes, është përpiluar rang listë dhe më pas organi punëdhënës ka zhvilluar intervistë me 6 kandidatët e parë në listë nga 16-të kandidatët e paraqitur.

Pas intervistës së zhvilluar organi drejtues ka marrë Vendim me të cilin janë përzgjedhur 2 kandidatë, por jo edhe parashtruesja e kërkesës.

E pakënaqur me vendimi i tillë, parashtruesja e kërkesës përdori mjetet juridike që pati në dispozicion.

Në bazë të udhëzimeve të dhëna nga gjykatat kompetente, organi udhëheqës i punës ka përsëritur procedurën e përzgjedhjes dhe ka thirrur në intervistë tre kandidatët me të cilët është bërë ranglista e mëparshme, por është paraqitur vetëm parashtruesja e kërkesës, e cila nuk ka dhënë përgjigje të kënaqshme në intervistë, me çka organi udhëheqës i punës ka vendosr që të mos bëjë zgjedhje të kandidatit.

Kundër këtij vendimi, parashtruesja e kërkesës ka parashtruar ankesë në Komisionin Shtetëror, i cili e ka refuzuar si të pabazuar me Vendimin e kontestuar RO-numër 0904-19 nga 17.02.2022.

Me vendimin e kontestuar, kërkuesja ka të drejtën e mbrojtjes gjyqësore, për të cilën ligjërisht është udhëzuar se nëse është e pakënaqur me Aktvendimin, ka të drejtë të paraqesë padi në gjykatën kompetente në afat prej 15 ditësh nga dita e pranimit.

E pakënaqur me këtë aktvendim, parashtruesja e kërkesës iu drejtua Gjykatës Kushtetuese dhe i kërkoi asaj anulimin e të njëjtit.

4. Neni 110 paragrafi 3 i Kushtetutës përcakton se Gjykata Kushtetuese mbron liritë dhe të drejtat e njeriut dhe qytetarit, të cilat i referohen lirisë së bindjes, ndërgjegjes, mendimit dhe shprehjes publike të mendimit, shoqërimit dhe veprimit politik, si dhe ndalimit të diskriminimit të qytetarëve në bazë të gjinisë, racës, fesë, përkatësisë kombëtare, sociale dhe politike.

Sipas nenit 51 të Rregullores, çdo qytetar i cili mendon se me akt ose vendim individual është cenuar e drejta apo liria e përcaktuar në nenin 110 paragrafi 3 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut, mund të kërkojë mbrojtje nga Gjykata Kushtetuese në afat prej dy muajsh nga dita e dërgimit të aktit individual të formës së prerë ose të plotfuqishme, respektivisht nga dita kur mësohet për marrjen e veprimit me të cilin është kryer shkelja, por jo më vonë se 5 vjet nga dita e marrjes së tij.

Në nenin 52 të Rregullores së Gjykatës Kushtetuese, përcaktohet se në kërkesën nga neni 51, duhet të theksohen arsyet për të cilat kërkohet mbrojtja, aktet apo veprimet me të cilat shkelen ato, faktet dhe provat mbi të cilat mbështetet kërkesa, si dhe të dhëna të tjera të nevojshme për vendimmarjen e Gjykatës Kushtetuese.

Duke e shqyrtuar kërkesën nga pikëpamja e plotësimit të kushteve të nenit 110 paragrafi 3 të Kushtetutës, si dhe të neneve 51 dhe 52 të Rregullores për kërkesën për mbrojtjen e lirive dhe të drejtave pranë Gjykatës Kushtetuese, Gjykata vlerësoi se në rastin konkret, ato nuk janë plotësuar, për shkaqet si vijon:

Kundër vendimit RO – numër 0904-19 nga 17.02.2022 të Komisionit Shtetëror, kërkuesja ka të drejtën e mbrojtjes gjyqësore, për të cilën është udhëzuar ligjërisht për mjetet ligjore që i janë në dispozicion më tej nëse është e pakënaqur me vendim.

Sipas kësaj, akti i kontestuar, nuk mund të pranohet si akt përfundimtar ose i plotfuqishëm nga aspekti i nenit 51 të Rregullores, për këtë arsye Gjykata vlerësoi se ekziston pengesë në proces për veprimin e kërkesës për mbrojtjen e lirive dhe të drejtat.

Prandaj, Gjykata vlerësoi se kërkesa e parashtruar për mbrojtjen e lirive dhe të drejtave nuk i plotëson kriteret e parapara që Gjykata të marrë vendim meritor për të njëjtin.

Duke marrë parasysh se pretendimet në kërkesën për mbrojtjen e lirive dhe të drejtave për diskriminim në bazë të përkatësisë politike, nuk i plotëson kërkesat e nenit 51 të Rregullores së Gjykatës Kushtetuese, Gjykata vlerësoi se janë përfshirë supozimet sipas rregullores nga neni 28 paragrafi 3 në lidhje me nenin 68 të Rregullores së Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut për refuzimin e kërkesës.

5. Në bazë të lartëpërmendurës, Gjykata vendosi si në pikën 1 të këtij aktvendimi.

6. Këtë aktvendim Gjykata e miratoi në përbërje të kryetares së Gjykatës, Dobrilla Kacarska dhe gjykatësve: Naser Ajdari, mr. Tatjana Vasiq-Bozaxhieva, dr. Osman Kadriu, dr. Darko Kostadinovski dhe mr. Fatmir Skende.

U.nr.43/2022
05.04.2023
Shkup

KRYETARE
e Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut,
Dobrilla Kacarska