У.бр.136/2022


Уставен суд
на Република Северна Македонија
У.бр.136/2022
Скопје, 20.12.2023 година

 

Уставниот суд на Република Северна Македонија, во состав Добрила Кацарска, претседател на Судот и судиите Насер Ајдари, м-р Татјана Васиќ-Бозаџиева, д-р Јадранка Дабовиќ–Анастасовска, Елизабета Дуковска, д-р Дарко Костадиновски и м-р Фатмир Скендер, врз основа на член 110 од Уставот на Република Северна Македонија, член 14 став 1 и член 70 став 1 алинеја 3 од Деловникот на Уставниот суд на Република Северна Македонија („Службен весник на Република Македонија” број 70/1992 и „Службен весник на Република Северна Македонија” број 202/2019, 256/2020 и 65/2021), на седницата одржана на 20 декември 2023 година, донесе

О Д Л У К А

1. СЕ УТВРДУВА дека Министерството за транспорт и врски е стварно надлежно да постапува по барањето за ништовност на Решението за трансформација бр.16-367/2 од 17 јуни 2002 година и Решението за трансформација бр.16-480/2 од 3 март 2003 година на Министерството за транспорт и врски ПЕ на Општина Карпош – Скопје за КП бр. 263 поранешна КО Тафталиџе К.П. бр.2683 сегашна КО Карпош поранешна фабрика „Пластика“ АД и К.П. бр. 2687 сегашна КО Карпош поранешна фабрика „Алумина“ АД во површина од 11 089 м2, а со кои решенија се трансформира правото на користење во право на сопственост на правните субјекти „Пластика“ АД и „Алумина“ АД Општина Карпош – Одделение за недвижен имот и постапка за експропријација на недвижности.

2. Оваа одлука ќе се објави во „Службен весник на Република Северна Македонија“.

Образложение

I

Во барањето поднесено од Стојан Димовски од Скопје, на ден 30 ноември 2021 година е содржан предлог за огласување на ништовни на Решението за трансформација бр.16-367/2 од 17 јуни 2002 година и Решението за трансформација бр.16-480/2 од 3 март 2003 година на Министерството за транспорт и врски ПЕ на Општина Карпош – Скопје, за КП бр. 263 поранешна КО Тафталиџе К.П. бр.2683 сегашна КО Карпош, поранешна фабрика „Пластика“ АД и К.П. бр.2687, сегашна КО Карпош, поранешна фабрика „Алумина“ АД во површина од 11 089 м2, а со кои решенија се трансформира правото на користење во право на сопственост на правните субјекти „Пластика“ АД и „Алумина“ АД Општина Карпош – Одделение за недвижен имот и постапка за експропријација на недвижности. Основ за поднесеното барање за ништовност на предметните решенија е барањето за денационализација поднесено од 7 мај 2003 година согласно член 124 од Законот за општата управна постапка, а во врска со член 64 од Законот за денационализација.

Општина Карпош – Скопје по извршениот увид го достави предлог барањето под број 48-7967/4 од 9 декември 2021 година до Министерството за транспорт и врски на одлучување и Секторот за управно надзорни работи при ова министерство со писмо под број 35-34/2021 на 12 декември 2021 година ја извести Општина Карпош – Скопје дека не е надлежно да постапува по истото барање и го враќа со доставените списи на понатамошно постапување.

Општина Карпош – Скопје до Владата на Република Северна Македонија поднесе барање за решавање на судир на надлежност помеѓу Општина Карпош – Скопје и Министерството за транспорт и врски.

Исто така, подносителот на ова барање поднесе претставка до Владата на Република Северна Македонија – Генерален секретаријат, поради одолжување на законски рокови во однос на барањето за решавање на судир на надлежност, од каде со писмо под број 46-109/2 од 19 август 2022 година е информиран дека во конкретниот случај не може да се примени член 23 точка 3 од Законот за општата управна постапка, со оглед на фактот дека тој член од Законот се однесува на регулирање на судир на надлежност помеѓу органите на државната управа и правни и други лица на кои со закон им се доверени јавни овластувања. Оттука, имајќи предвид дека Општина Карпош – Скопје е единица на локална самоуправа согласно конкретниот член 23 став 3 од Законот за општата управна постапка Владата нема правен легитимитет, одноно не наоѓа правна основа да постапува по истото и да го реши судирот на надлежност за постапување помеѓу Општина Карпош – Скопје и Министерството за транспорт и врски.

Владата на Република Северна Македонија со допис под број 48-514/1 од 28 јануари 2022 година доставува известување до Општина Карпош – Скопје, Министерството за транспорт и врски и до Уставниот суд на Република Северна Македонија, дека нема правен легитимитет и не наоѓа правна основа да постапува по истото.

Поради тие причини предлагачот поднесе барање заведено под број 26-88/21 од 12 декември 2022 година до Општина Карпош – Скопје и Министерството за транспорт и врски заради донесување на конечен односно правосилен акт со кој ќе ја прифатат или одбијат надлежноста за ништовност на решенијата за трансформација на правото на користење во право на сопственост на правните лица „Пластика“ АД и „Алумина“ АД донесени од страна на Министерството за транспорт и врски. Со Решение заведено под број 26-88/22 од 21 декември 2022 година Министерството за транспорт и врски го отфрли барањето поради ненадлежност.

Подносителот на ова конкретно барање му предлага на Уставниот суд да донесе одлука во смисла да го реши судирот на надлежност помеѓу Општина Карпош – Скопје и Министерството за транспорт и врски по предметот предлог-барање заведено под број 48-7967/1 од 30 ноември 2021 година за огласување на ништовни на Решението за трансформација бр.16-367/2 од 17 јуни 2002 година и Решението за трансформација бр.16-480/2 од 3 март 2003 година на Министерството за транспорт и врски ПЕ на Општина Карпош – Скопје за КП бр. 263 поранешна КО Тафталиџе К.П. бр. 2683 сегашна КО Карпош поранешна фабрика „Пластика“ АД и К.П. бр. 2687 сегашна КО Карпош поранешна фабрика „Алумина“ АД во површина од 11089 м2, а со кои решенија се трансформира правото на користење во право на сопственост на правните субјекти „Пластика“ АД и „Алумина“ АД Општина Карпош – Одделение за недвижен имот и постапка за експропријација на недвижности.

II

На седницата Судот утврди дека во претходната постапка е утврдено дека Стојан Димовски од Скопје на 19 август 2022 година се обрати до Владата на Република Северна Македонија со претставка во врска со неговото барање за денационализација кое е поднесено на 7 мај 2003 година пред управните органи која се води повеќе од 19 години и дека во тек е активна постапка на Комисијата за одлучување по барањето за денационализација на територијата на Општина Карпош, Општина Центар, Општина Тетово, Општина Гостивар, Општина Кичево и Општина Дебар.

Со Пресудата У-2 бр. 600/2021 и У-2 бр. 603/2021 од 16 декември 2021 година на Управниот суд на Република Северна Македонија, е поништено Решението ДН. бр. 25-08 -767/5-03 од 16 септември 2021 година на Министерството за финансии – Комисијата за одлучување по барање за денационализација за Општина Карпош – Скопје и Општина Дебар со седиште во Општина Карпош – Скопје и со истото се задолжува тужениот орган во рок од 15 дена од правосилноста на одлуката да донесе нов управен акт.

По предлог-барањето бр.47-7967/1 од 30 ноември 2021 година за ништовност на Решението за трансформација бр.16-367/2 од 17 јуни 2002 година и Решението за трансформација бр.16-480/2 од 3 март 2003 година на Министерството за транспорт и врски, Општина Карпош – Скопје – Одделение за недвижен имот и постапка за експропријација на недвижности постапувајќи по наведеното решение на Управниот суд на Република Северна Македонија согласно со член 95 став 1 од Законот за општа управна постапка, ја прекинала оваа постапка поради постоење на претходно прашање, чие решавање е предуслов да се одлучи по главната работа, а истото претставува независно правно прашање за чие решавање е надлежен суд или друг јавен орган. По правосилното решавање на постапката по претходното прашање пред надлежните органи ќе ја продолжи започнатата постапка.

Општина Карпош – Скопје на 28 јануари 2022 година достави Барање за решавање на судир на надлежност помеѓу Општина Карпош – Скопје и Министерството за транспорт и врски, заведено под број 48-514/1 од 26 јануари 2022 година, согласно член 23 точка 3 од Законот за општата управна постапка до Владата на Република Северна Македонија – Генерален секретаријат. Владата го препратила барањето до Министерството за транспорт и врски од каде е доставено мислење заведено под број 26-1138/2 од 4 април 2022 година.

Со Одлука за вршење на работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Македонија за Општина Карпош – Скопје бр. 51-7006/1 од 20 ноември 2011 година, објавена во „Службен весник Република Македонија“ бр.164 од 28 ноември 2011 година, која е донесена од Владата на Република Северна Македонија, согласно член 56 од Законот за изменување и дополнување на Законот за градежно земјиште („Службен весник на Република Северна Македонија“ бр. 275/2019), Општина Карпош – Скопје се стекна со надлежност за располагање со градежното земјиште сопственост на Република Северна Македонија, кое се наоѓа на подрачје на истата и од тие причини произлегува дека Општина Карпош – Скопје претставува стварно надлежен орган за постапување по конкретното барање за огласување на решенијата за ништовни. Министерството за транспорт и врски истакнува дека Општина Карпош – Скопје како стварно надлежен орган за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија на територијата на Општина Карпош има законска обврска конкретно дефинирана со член 56 став 1 и став 2 од Законот за градежното земјиште.

Исто така, Стојан Димовски од Скопје поднесе предлог за решавање на судир на надлежност помеѓу Општина Карпош – Скопје и Министерството за транспорт и врски, а претходно поднел барање за поведување постапка за ништовност на Решението за трансформација на правото на користење на градежно земјиште во право на сопственост по основ на поранешна сопственост под број 16-367/2 од 17 јуни 2002 година и Решението за трансформација на правото на користење на градежно земјиште во право на сопственост по основ на поранешна сопственост под број 16-480/2 од 3 март 2003 година според член 267 од Законот за општа управна постапка.

Предмет на постапување кое претставува правен проблем е градежно земјиште кое се наоѓа на КП.бр.263 поранешна КО Тафталиџе (КП.бр.2683 сегашна КО Карпош – поранешна фабрика „Алумина“ АД со површина 11089 м2) кое се наоѓа на територија на Општина Карпош – Скопје, за кое согласно член 50 став 1 од Законот за градежното земјиште („Службен весник на Република Македонија“ 53/2001) и член 3 и член 4 од Уредбата за начинот и условите за трансформација на правото на користење на градежното земјиште сопственост на Република Македонија во право на долготраен закуп („Службен весник на Република Македонија“ број 79/2001), а во врска со член 1 од Уредбата за изменување и дополнување на Уредбата за начинот и условите за трансформација на правото на користење на градежното земјиште сопственост на Република Македонија во право на долготраен закуп („Службен весник на Република Македонија“ број 103/2001) врз која основа се донесени оспорените решенија за трансформација.

Министерството за транспорт – Сектор за документирање и управување со градежно земјиште и врски достави мислење на 17 февруари 2022 година во кое е наведено дека ги разгледа сите приложени документи и докази од страна на Стојан Димовски од Скопје и барањето кое се однесува на поведување на постапка за ништовност на Решението за трансформација бр. 16-367/2 од 17 јуни 2002 година и Решението за трансформација бр 16-480/2 03 март 2003 година на Министерството за транспорт и врски ПЕ на Општина Карпош – Скопје и наведе дека стварно надлежен орган за постапување по конкретното барање е Општина Карпош – Скопје која ја има преземено надлежноста за располагање со градежното земјиште кое се наоѓа на нејзиното подрачје, односно Министерството за транспорт и врски не може во конкретниот случај да презема процесни дејствија и други активности кои произлегуваат од вршењето на работите за располагање со градежното земјиште. Исто така, во овој случај не може да се примени член 23 точка 3 од Законот за општата управна постапка на кој се повикува Општина Карпош – Скопје согласно кој се регулира судирот на надлежности помеѓу органите на државната управа и правни и други лица на кои со закон им се доверени јавни овластувања.

Во даденото мислење од страна на Министерството за транспорт и врски е наведено дека согласно член 83 став 1 од Законот за просторно и урбанистичко планирање („Службен весник на Република Македонија“ број 51/2005 од 30 јуни 2005 година) конкретно е дефинирано дека вработените, опремата, инвентарот, архивата, документацијата и средствата од подрачните единици на Министерството за транспорт и врски се преземаат во општините од 1 јули 2005 година. Архивата и документацијата од ставот 1 на овој член се преземаат согласно со закон.

Исто така, наведено е дека со Одлуката за вршење на работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Македонија за Општина Карпош – Скопје под бр. 51-7006/1 од 20 ноември 2011 година („Службен весник на Република Македонија“ бр.164 од 28 ноември 2011 година) донесена од Владата на Република Северна Македонија, Општина Карпош – Скопје се стекна со надлежност за располагање со градежното земјиште сопственост на Република Северна Македонија, кое се наоѓа на подрачје на истата и произлегува дека Општина Карпош – Скопје претставува стварно надлежен орган за постапување по конкретното барање за огласување на решенијата за ништовни. Министерството за транспорт и врски истакнува дека Општина Карпош – Скопје како стварно надележен орган за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија на територијата на Општина Карпош – Скопје има законска обврска конкретно дефинирана со член 56 став 1 и став 2 од Законот за градежното земјиште и Законот за изменување и дополнување на Законот за градежното земјиште („Службен весник Република Македонија“ бр.275 од 27 декември 2011 година).

Според член 1 од Закон за изменување и дополнување на Законот за градежното земјиште во член 56 став 1 од Законот за градежно земјиште („Службен весник на Република Македонија“ број 15/2015, 98/2015, 193/2015, 226/2015, 31/2016, 142/2016 и 190/2016) е утврдено дека започнатите постапки со непосредна спогодба и со јавно наддавање на градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија, како и сите правосилно завршени предмети по кои се преземени вонредни правни лекови и се води повторена постапка согласно со Законот за градежно земјиште („Службен весник на Република Македонија“ број 53/2001), Законот за градежно земјиште („Службен весник на Република Македонија“ број 82/2008, 143/2008 и 56/2010) и Законот за градежно земјиште („Службен весник на Република Македонија“ број 17/2011, 53/2011, 144/2012, 25/2013 и 163/2013) до денот на влегувањето во сила на овој закон, се преземаат од општините, општините во Градот Скопје и Градот Скопје, со денот на исполнување на условите од член 47 од овој закон со кој се менува член 99 став 1 од законот, а најдоцна до 30 април 2020 година. Во ставот 2 од овој член е уредено дека општините, општините во Градот Скопје и Градот Скопје, се должни да го преземаат следењето, вршењето и сите активности кои произлегуваат од работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија, од 1 мај 2020 година. Согласно став 3 од овој член се определува дека обврските од ставот 2 на овој член, важат од денот на преземањето на работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија. Според став 4 од истиот член се утврдува дека започнатите судски постапки кои произлегуваат од постапките за располагање со градежно земјиште ги преземаат и ќе продолжат да се водат од општините, општините во Градот Скопје и Градот Скопје, преку Државното правобранителство на Република Северна Македонија.

Воедно, согласно член 57 став 1 од истиот закон, општините, општините во Градот Скопје и Градот Скопје, кои ги немаат преземено надлежностите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија се должни да ги преземат надлежностите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија до 30 април 2020 година. Во ставот 2 од истиот член е уредено дека од 1 мај 2020 година, надлежностите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија исклучиво ќе ги вршат општините, општините во Градот Скопје и Градот Скопје.

Со цел да се утврди дали согласно член 64 од Деловникот на Уставниот суд на Република Северна Македонија предлогот за решавање на судир на надлежност содржи: предмет на спорот поради кој настанал судирот, органите меѓу кои настанал судирот и означување на конечните, односно правосилните акти со кои органите ја прифатиле или одбиле надлежноста да одлучуваат по ист предмет, со писмо под број 26-842/6 од 20 септември 2023 година Министерството за транспорт и врски го извести Уставниот суд дека пред Државната комисија за одлучување во управната посстапка и постапката од работен однос во втор степен се води постапка по поднесена жалба и поради тоа наведеното Решение 26-88/22 од 21 декември 2022 година на Министерството за транспорт и врски не претставува правосилен односно кончен акт.

Понатаму, со писмо под бр. 26-842/8 од 25 октомври 2023 година Министерството за транспорт и врски го извести Уставниот суд дека пред Државната комисија за одлучување во управната постапка и постапката од работен однос во втор степен не била поднесена жалба и поради тоа наведеното Решение 26-88/22 од 21 декември 2022 година на Министерството за транспорт и врски, кое може да се утврди од доставницата РЦ 050784028 МК за уредна достава и по истото не поднел жалба до Министерството за транспорт и врски и поради наведеното, решението станало правосилен и конечен акт.

Меѓутоа, во овој долг временски период Законот за градежно земјиште има претрпено повеќе измени и дополнувања. Имено, согласно општите одредби на овој закон, поточно со член 1 од овој закон се уредуваат правата и обврските во поглед на градежното земјиште, уредувањето на градежното земјиште, условите и начинот на располагање со градежното земјиште, како и други прашања од областа на градежното земјиште. Во член 2 став 1 точка 1 од истиот закон се определува дека одделни изрази употребени во овој закон го имаат следново значење односно под градежно земјиште се подразбира земјиштето кое е планирано со урбанистички план, урбанистичко-планска документација или проект за инфраструктура. Согласно член 3 став 1 од истиот закон, градежното земјиште е добро од општ интерес за Републиката и ужива посебна заштита на начин и под услови утврдени со овој и друг закон. Во ставот 2 од истиот член е утврдено дека уредувањето на градежното земјиште е дејност од јавен интерес.

Согласно член 4 став 1 од овој закон градежно земјиште, во смисла на овој закон, е изградено и неизградено земјиште, планирано со актите предвидени со Законот за просторното и урбанистичкото планирање. Според став 2 од член 4 е уредено дека изградено градежно земјиште е градежното земјиште на кое е изграден објект од траен карактер кој е запишан во јавните книги за запишување на правата на недвижностите и земјиштето што служи за редовна употреба на објектот опфатено со границите на градежната парцела.

Со најновите измени и дополнувања на Законот за градежното земјиште („Службен весник на Република Македонија“ број 15/2015, 98/2015, 193/2015, 226/2015, 31/2016, 142/2016 и 190/2016 и „Службен весник на Република Северна Македонија“ број 275/19) се определени и уредени условите и начинот на вршење на работите за располагање со градежното земјиште сопственост на Република Северна Македонија. Оттука, со член 99 став 1 е утврдено дека општините, општините во Градот Скопје и Градот Скопје можат да ги вршат работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Македонија, доколку ги исполнуваат следните услови: да имаат изготвено и усвоено едногодишна програма за работа во областа на располагањето со градежното земјиште сопственост на Република Македонија, да имаат потребен број на вработени лица кои поседуваат овластување, да имаат формирано Комисија за спроведување на постапки за јавно наддавање и да имаат воспоставено електронски систем за јавно наддавање на градежно земјиште во сопственост на Република Македонија. Според ставот 2 од истиот член бројот на вработени лица од ставот 1 алинеја 2 на овој член е најмалку: две лица за општини кои имаат до 20.000 жители, три лица за општини кои имаат од 20.001 до 40.000 жители, четири лица за општини кои имаат од 40.001 до 80.000 жители и пет лица за општини кои имаат повеќе од 80.001 жител. Општините, општините во Градот Скопје и Градот Скопје за вршење на работите од ставот 1 на овој член, поднесуваат барање до органот на државната управа надлежен за вршење на работите кои се однесуваат на управувањето со градежното земјиште во сопственост на Република Македонија, со потребни докази дека се исполнети условите од ставовите 1 и 2 на овој член.

Согласно член 100 од овој закон е уредено дека заради следење, остварување и унапредување на начинот на вршење на работите за располагање со градежното земјиште сопственост на Република Македонија се основа Комитет за градежното земјиште сопственост на Република Македонија како советодавно и координативно тело (во натамошниот текст: Комитетот).

Според член 100 став 1 од Законот за градежното земјиште, органот на државната управа надлежен за вршење на работите кои се однесуваат на управувањето со градежното земјиште сопственост на Република Македонија по претходно прибавено мислење од страна на Комитетот ѝ предлага на Владата на Република Македонија да донесе одлука за вршење на работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Македонија за општината која ги исполнила условите од член 99 од овој закон. Во ставот 2 од член 100 на овој закон, во случаите кога ќе се утврди дека општината, општината во Градот Скопје и Градот Скопје не ги исполнуваат условите од член 99 од овој закон или се утврди дека располагањето со градежното земјиште сопственост на Република Македонија го вршат спротивно на одредбите од овој закон, Владата на Република Македонија по предлог на органот на државната управа надлежен за вршење на работите кои се однесуваат на управувањето со градежното земјиште во сопственост на Република Македонија по претходно прибавено мислење од страна на Комитетот, донесува одлука за одземање на вршењето на работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Македонија.

Врз основа на член 68 став 1 алинеја 2 од Уставот на Република Северна Македонија, Собранието на Република Северна Македонија, на седницата одржана на 5 мај 2021 година, даде Автентично толкување под бр.08-2221/1 на член 57 став 2 од Законот за изменување и дополнување на Законот за градежно земјиште („Службен весник на Република Северна Македонија“ бр. 275/2019). Одредбата на член 57 став 2 од Законот за изменување и дополнување на Законот за градежно земјиште („Службен весник на Република Северна Македонија” број 275/19), гласи „2. Од 1 мај 2020 година, надлежностите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија исклучиво ќе ги вршат општините, општините во градот Скопје и Градот Скопје“. Одредбата на член 57 став 2 од Законот за изменување и дополнување на Законот за градежно земјиште („Службен весник на Република Северна Македонија” број 275/19), треба да се толкува така што општините, општините во Градот Скопје и Градот Скопје, задолжително е потребно претходно да ги исполнат законските услови за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија за да се стекнат со надлежност за вршење на работите со донесување на одлука од Владата на Република Северна Македонија и се во насока на завршување на процесот на децентрализација притоа исклучувајќи ја само можноста на Министерството за транспорт и врски да ги врши работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија, а определувајќи дека надлежноста ќе се врши исклучително од страна на општините, општините во Градот Скопје и Градот Скопје, но со истите одредби не се исклучува примената на одредбите од членовите 99 и 101 од Законот за градежно земјиште („Службен весник на Република Македонија“ број 15/2015, 98/2015, 193/2015, 226/2015, 31/2016, 142/2016 и 190/2016 и „Службен весник на Република Северна Македонија“ број 275/2019).

III

Според член 110 алинеи 4 и 5 од Уставот, Уставниот суд решава за судир на надлежност меѓу носителите на законодавната, извршната и судската власт и за судирот на надлежност меѓу органите на Републиката и единиците на локалната самоуправа.

Согласно член 62 од Деловникот на Уставниот суд, предлог за решавање на судир на надлежност меѓу носителите на законодавната, извршната и судската власт и меѓу органите на Републиката и единиците на локалната самоуправа може да поднесе секој од органите меѓу кои настанал судир. Предлог може да поднесе и секој што поради прифаќањето или одбивањето на надлежноста на одделни органи не може да оствари свое право.

Според член 63 став 2 од Деловникот, субјектите од член 62 на овој деловник, кои поради прифаќање или одбивање на надлежност не можат да остварат свое право, предлогот за решавање на судирот на надлежност може да го поднесат откако и двата органи ја прифатат или ја одбијат надлежноста со конечен или правосилен акт.

Во член 64 од Деловникот е предвидено дека предлогот за решавање на судир на надлежност содржи предмет на спорот поради кој и настанал судирот, органите меѓу кои настанал судир и означување на конечните односно правосилни акти со кои органите ја прифаќаат или одбиваат надлежноста да одлучува по ист предмет.

Според член 65, пак, од Деловникот со одлука со која решава за судирот на надлежност, Уставниот суд го определува надлежниот орган за одлучување по предметот.

Тргнувајќи од наведените уставни и деловнички одредби произлегува дека за да постои судир на надлежност било тоа да е позитивен со кој два органи се прогласуваат за надлежни или негативен судир на надлежност кога два органи се прогласуваат за ненадлежни нужно е да постојат два правосилни или конечни акти, а во конкретниот случај тоа го имаме со Решението бр.48-514/15 од 19 октомври 2022 на градоначалникот на Општина Карпош – Скопје се одбива предлог – барањето за ништовност на Решението за трансформација заведено под број 16-367/2 од 17 јуни 2002 година и Решението за трансформација 16-480/2 од 3 март 2003 година донесени од Министерство за транспорт и врски – поранешна подрачна единица Карпош за КП бр, 263 поранешна КО Тафталиџе КП 2683 сегашна КО Карпош поранешна фабрика „Пластика“ АД и КП 2687 сегашна КО Карпош поранешна фабрика „Алумина“ АД во површина од 11089 м2 со кои се трансформира правото на користење во право на сопственост на правните лица „Пластика“ АД и „Алумина“ АД Општина Карпош – Одделение за недвижен имот и постапка за експропријација на недвижности.

Од анализата на актите и од утврдената фактичка состојба Судот одлучи дека Министерството за транспорт и врски е надлежен орган за постапување по конкретното барање за огласување на решенијата за ништовни, oдносно да определи кој орган е надлежен за постапување по предлог барање под број 48-7967/1 од 30 ноември 2021 година за огласување на ништовни на Решението за трансформација бр.16-367/2 од 17 јуни 2002 година и Решението за трансформација бр.16-480/2 од 3 март 2003 година на Министерството за транспорт и врски.

Имајќи го предвид наведеното, Судот утврди дека основ за постапување по предлогот во конкретниот случај претставува постоење на конечен акт и правосилен акт на Општина Карпош – Скопје и на Министерството за транспорт и врски за огласување на ништовни, со кои двата органи се огласиле за ненадлежни, односно постои негативен судир на надлежност.

Ова затоа што согласно со најновите измени и дополнувања на Законот за градежното земјиште („Службен весник на Република Македонија“ број 15/2015, 98/2015, 193/2015, 226/2015, 31/2016, 142/2016 и 190/2016 и „Службен весник на Република Северна Македонија“ број 275/19) се определени и уредени условите и начинот на вршење на работите за располагање со градежното земјиште во сопственост на Република Северна Македонија.

Имено, за правата на градежно земјиште во сопственост на Република Северна Македонија во член 13 став 1 од истиот закон се уредува дека со градежното земјиште сопственост на Република Македонија, во име на Република Македонија управува Владата на Република Македонија. Според став 2 од член 13 од овој закон градежното земјиште сопственост на Република Македонија може да се отуѓи, да се даде под долготраен закуп, под краткотраен закуп, да се разменува, да сe заснова право на стварна службеност, да се даде на трајно користење, да се пренесе правото на сопственост и на него да се востановат други стварни права, на начин и под услови утврдени со овој и друг закон.

Оттука, со член 99 став 1 е утврдено дека општините, општините во Градот Скопје и Градот Скопје можат да ги вршат работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Македонија, доколку ги исполнуваат следниве услови: да имаат изготвено и усвоено едногодишна програма за работа во областа на располагањето со градежното земјиште сопственост на Република Северна Македонија, да имаат потребен број на вработени лица кои поседуваат овластување, да имаат формирано Комисија за спроведување на постапки за јавно наддавање и да имаат воспоставено електронски систем за јавно наддавање на градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија.

Согласно член 100 од Законот за градежно земјиште е уредено дека заради следење, остварување и унапредување на начинот на вршење на работите за располагање со градежното земјиште сопственост на Република Македонија се основа Комитет за градежното земјиште сопственост на Република Македонија како советодавно и координативно тело. Според став 2 од овој член, органот на државната управа надлежен за вршење на работите кои се однесуваат на управувањето со градежното земјиште во сопственост на Република Македонија по претходно прибавено мислење од страна на Комитетот ѝ предлага на Владата на Република Македонија да донесе одлука за вршење на работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Македонија за општината која ги исполнила условите од член 99 од овој закон.

На седницата Судот утврди дека општините задолжително е потребно претходно да ги исполнат законските услови за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија за да се стекнат со надлежност за вршење на работите со донесување на одлука од Владата на Република Северна Македонија и се во насока на завршување на процесот на децентрализација притоа исклучувајќи ја само можноста на Министерството за транспорт и врски да ги врши работите за располагање со градежно земјиште сопственост на Република Северна Македонија, а определувајќи дека надлежноста ќе се врши исклучително од страна на општините, општините во градот Скопје и Градот Скопје, но со истите одредби не се исклучува примената на одредбите од членовите 99 и 101 од Законот за градежно земјиште („Службен весник на Република Македонија“ број 15/2015, 98/2015, 193/2015, 226/2015, 31/2016, 142/2016 и 190/2016 и „Службен весник на Република Северна Македонија“ број 275/2019).

IV

Врз основа на наведеното, Судот, со мнозинство гласови, одлучи како во диспозитивот на оваа одлука.

 

ПРЕТСЕДАТЕЛ
на Уставниот суд на Република Северна Македонија,
Добрила Кацарска

* * *


Gjykata Kushtetuese e
Republikës së Maqedonisë së Veriut
U. nr. 136/2022
Shkup, 20.12.2023

Gjykata Kushtetue e Republikës së Maqedonisë së Veriut, në përbërje të Dobrilla Kacarska, kryetare e Gjykatës dhe gjykatësve Naser Ajdari, mr. Tatjana Vasiq-Bozaxhieva, dr. Jadranka Daboviq – Anastasovska, Elizabeta Dukovska, dr. Darko Kostadinovski dhe mr. Fatmir Skender, në bazë të nenit 110 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut, nenit 14 paragrafi 1 dhe neni 70 paragrafi 1 alineja 3 të Rregullores së Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 70/1992 dhe “Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” numër 202/2019, 256/2020 dhe 65/2021), në seancën e mbajtur më 20 dhjetor 2023, miratoi

V E N D I M

1. PËRCAKTOHET se Ministria e Transportit dhe Lidhjeve është realisht kompetente për të vepruar sipas kërkesës për shpalljen e pavlefshmërisë së Aktvendimit për transformim Nr. 16-367/2 nga 17 qershori i vitit 2002 dhe Aktvendimi për transformim nr. 16-480/2 nga 3 marsi i vitit 2003 në Ministrinë e Transportit dhe Lidhjeve NP e Komunës Karposh – Shkup për PK nr. 263 ish КО Taftalixhe KP nr.2683 KO aktuale Karposh ish-fabrika “Plastika” SHA dhe KP nr. 2687 KO aktuale Karposh ish-fabrika “Alumina” SHA në sipërfaqe prej 11 089 m2, me të cilin aktvendime të drejtën e shfrytëzimit e shndërrojnë në të drejtë pronësie të subjekteve juridike “Plastika” SHA dhe “Alumina” SHA Komuna Karposh – Seksioni i pronës së patundshme procedura për shpronësimin e pasurisë së patundshme.

2. Ky vendim do të botohet në “Gazetën Zyrtare të Republikës së Maqedonisë së Veriut”.

Arsyetim

I

Në kërkesën e paraqitur nga Stojan Dimovski nga Shkupi, më 30.11.2021, është përfshirë propozim për shpalljen e pavlefshmërisë së Aktvendimit për transformim nr. 16-367/2003 nga 17 qershori i vitit 2022 dhe Aktvendimit për transformim nr. 16-480/2 3 marsi i vitit 2003 të Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve NP të Komunës Karposh – Shkup, për PK nr. 263 ish KO Taftalixhe K.P. Nr.2683, KO aktuale Karposh, ish-fabrika “Plastika” SHA dhe K.P. 2687, aktuale KO Karposh, ish-fabrika “Alumina” SHA në sipërfaqe prej 11.089 m2 dhe me të cilat aktvendim transformohet e drejta e shfrytëzimit në të drejtë pronësie të personave juridik “Plastika” SHA dhe “Alumina” SHA Komuna Karposh – Seksioni për pronë të patundshme dhe procedurë për shpronësimin e pronës së patundshme. Bazë për kërkesën e parashtruar për pavlefshmërinë e aktvendimeve në fjalë është kërkesa për denacionalizim e parashtruar më 7 maj 2003 në pajtim me nenin 124 të Ligjit për procedurën e përgjithshme administrative, dhe në lidhje me nenin 64 të Ligjit për denacionalizim.

Komuna Karposh – Shkup, pas mbikëqyrjes së kryer, e dërgoi propozim kërkesën me numër 48-7967/4 të datës 09.12.2021 në Ministrinë e Transportit dhe Lidhjeve për vendimmarrje dhe në Sektorin për çështje administrative dhe mbikëqyrëse të kësaj Ministrie me shkresë me numër 35-34/2021 të datës 12.12.2021 e ka njoftuar Komunën e Karposhit – Shkup se nuk është kompetente të veprojë për të njëjtën kërkesë dhe e kthen me dokumentet e dërguara për veprim të mëtutjeshëm.

Komuna Karposh – Shkup ka dërguar kërkesë në Qeverinë e Republikës së Maqedonisë së Veriut për zgjidhjen e konfliktit të kompetencës ndërmjet Komunës Karposh – Shkup dhe Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve.

Gjithashtu, parashtruesi i kësaj kërkese ka parashtruar ankesë edhe në Qeverinë e Republikës së Maqedonisë së Veriut – Sekretariati i Përgjithshëm, për shkak të zgjatjes së afateve ligjore në lidhje me kërkesën për zgjidhjen e konfliktit të kompetencës, nga ku me shkresën numër 46-109/2 të datës 19 gusht 2022 e njofton se në rastin konkret nuk mund të zbatohet neni 23 pika 3 e Ligjit për procedurën e përgjithshme administrative, duke pasur parasysh se ai nen i ligjit i referohet rregullimit të konfliktit të kompetencës ndërmjet organeve të administratës shtetërore dhe personave juridikë e të tjerë të cilëve me ligj u janë besuar autorizimet publike. Së këndejmi, duke marrë parasysh se Komuna Karposh – Shkup është njësi e vetëqeverisjes lokale në pajtim me nenin konkret 23 paragrafi 3 të Ligjit për procedurë të përgjithshme administrative, Qeveria nuk ka legjitimitet juridik, andaj nuk gjen bazë ligjore për të vepruar në të njëjtën gjë dhe për të zgjidhur konfliktin e kompetencës për veprim ndërmjet Komunës Karposh – Shkup dhe Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve.

Qeveria e Republikës së Maqedonisë së Veriut me shkresën numër 48-514/1 të datës 28 janar 2022 i dërgon njoftim Komunës së Karposhit – Shkup, Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve dhe Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut, se nuk ka legjitimitet juridik dhe nuk gjen bazë ligjore për të vepruar në të njëjtën gjë.

Për këto arsye, propozuesi ka dërguar kërkesë të regjistruar me numër 26-88/21 të datës 12.12.2022 në Komunën e Karposhit – Shkup dhe Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve me qëllim të miratimit të aktit përfundimtar respektivisht të plotfuqishëm me të cilin do të pranojnë ose refuzojnë kompetencën për pavlefshmërinë e aktvendimeve për transformimin e së drejtës së përdorimit në të drejtë pronësie të personave juridikë SHA “Plastika” dhe SHA “Alumina” të miratuara nga Ministria e Transportit dhe Lidhjeve. Me Aktvendimin e regjistruar me numër 26-88/22 të datës 21 dhjetor 2022, Ministria e Transportit dhe Lidhjeve ka refuzuar kërkesën për shkak të moskompetencës.

Parashtruesi i kësaj kërkese konkrete i propozon Gjykatës Kushtetuese që të marrë vendim për zgjidhjen e konfliktit të kompetencës ndërmjet Komunës Karposh – Shkup dhe Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve lidhur me propozim-kërkesën e parashtruar me numër 48- 7967/1, të datës 30.11.2021 për shpalljen e pavlefshme të Aktvendimit për transformim nr. 16-367/2, të datës 17.06.2002 dhe Aktvendimit për transformimin nr. 16-480/2 nga 3 marsi i vitit 2003 në Ministrinë e Transportit dhe Lidhjeve PE komuna Karposh – Shkup për KP nr. 263 të kaluar KO Taftalixhe K.P. nr. 2683 të tanishme KO Karposh ish faprika “Plastika” SHA dhe K.P. nr. 2687 e tanishme KO Karposh ish fabrika “Alumina” SHA me sipërfaqe prej 11089 m2 dhe me të cilat aktvendime transformohet e drejta e shfrytëzimit të së drejtës së pronësisë së subjekteve juridike “Plastika” SHA dhe “Alumina” SHA Komuna e Karposhit – Seksioni për pronë të patundshme dhe procedura për shpronësimin e patundshmërive.

II

Gjykata në seancë konstatoi se në procedurën paraprake është konstatuar se Stojan Dimovski nga Shkupi më 19 gusht 2022 i është drejtuar Qeverisë së Republikës së Maqedonisë së Veriut me kërkesë lidhur me kërkesën e tij për denacionalizim, e cila është dërguar më 7 maj 2003 deri te organet administrative, e cila funksionon për më shumë se 19 vjet dhe se është procedurë aktive e Komisionit për vendosjen e kërkesës për denacionalizim në territorin e Komunës së Karposhit, Komuna Qendër, Komuna e Tetovës, Komuna e Gostivarit, Komuna e Kërçovës dhe Komuna e Dibrës.

Me Aktgjykimin U-2 nr. 600/2021 dhe U-2 nr. 603/2021 të datës 16 dhjetorit 2021 në Gjykatën Administrative të Republikës së Maqedonisë së Veriut, është anuluar Aktvendimi DN nr. 25-08 -767/5-03 nga 16.09.2021 në Ministrisë së Financave – Komisioni për vendimmarrje për kërkesën për denacionalizim për Komunën Karposh – Shkup dhe Komunën e Dibrës me seli në Komunën Karposh – Shkup dhe organi i paditur është i detyruar të miratojë akt të ri administrativ në afat prej 15 ditësh nga hyrja në fuqi e vendimit.

Pas propozim-kërkesës nr.47-7967/1, të datës 30.11.2021 për pavlefshmërinë e Aktvendimit për transformim nr.16-367/2, të datës 17.06.2002 dhe Aktvendimit për transformim nr.16-480/2 nga 03.03.2003 në Ministrinë e Transportit dhe Lidhjeve, Komuna Karposh – Shkup – Seksioni për pronë të patundshme dhe procedurë për shpronësim të patundshmërive me aktvendimin në fjalë të Gjykatës Administrative të Republikës së Maqedonisë së Veriut në pajtim me nenin 95 paragrafi 1 të Ligjit për procedurën e përgjithshme administrative, e ndërpreu këtë procedurë për shkak të ekzistimit të çështjes së mëparshme, zgjidhja e së cilës është parakusht për të vendosur për çështjen kryesore, dhe e njëjta është çështje e pavarur juridike, zgjidhjen e së cilës e ka gjykata kompetente ose një organ tjetër publik. Pas zgjidhjes së plotfuqishme të procedurës për çështjen e mëparshme para organeve kompetente, procedura e filluar do të vazhdojë.

Më 28 janar 2022, Komuna Karposh – Shkup ka dërguar Kërkesë për zgjidhjen e konfliktit të kompetencës ndërmjet Komunës Karposh – Shkup dhe Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve, të parashtruar me numër 48-514/1 të datës 26 janar, 2022, në pajtim me nenin 23 pika 3 të Ligjit për procedurë të përgjithshme administrative të Qeverisë së Republikës së Maqedonisë së Veriut – Sekretariati i Përgjithshëm. Qeveria e ka përcjellë kërkesën në Ministrinë e Transportit dhe Lidhjeve, nga ku është dërguar mendim i regjistruar me numër 26-1138/2 nga 4 prilli i vitit 2022.

Me Vendimin për kryerjen e punëve për dhënien e tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë për Komunën Karposh – Shkup nr. 51-7006/1 të datës 20.11.2011, botuar në “Gazetën Zyrtare të Republikës së Maqedonisë” nr. 164 nga 28 nëntori 2011, që është Miratuar nga Qeveria e Republikës së Maqedonisë së Veriut, në pajtim me nenin 56 të Ligjit për ndryshimin dhe plotësimin e Ligjit për tokë ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” nr.275/2019), Komuna e Karposhit – Shkup ka marrë kompetencën për të disponuar me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut, e cila gjendet në territorin e njëjtë dhe nga ato arsye del se Komuna e Karposhit – Shkup paraqet organ aktual kompetent për të vepruar sipas kërkesës konkrete për shpalljen e aktvendimeve të pavlefshme. Ministria e Transportit dhe Lidhjeve thekson se Komuna e Karposhit – Shkup, si organ kompetent de facto për posedimin e tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut në territorin e Komunës së Karposhit, ka obligim ligjor të përcaktuar në mënyrë specifike me nenin 56 paragrafi 1 dhe paragrafi 2 të Ligjit për tokën ndërtimore.

Po ashtu, Stojan Dimovski nga Shkupi ka paraqitur propozim për zgjidhjen e konfliktit të kompetencës në mes të Komunës Karposh – Shkup dhe Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve, ndërsa paraprakisht ka paraqitur kërkesë për inicimin e procedurës për anulimin e Aktvendimit për transformimin e së drejtës për shfrytëzimin e tokës ndërtimore në të drejtë pronësie në bazë të ish-pronësisë me numër 16-367/2 datë 17.06.2002 dhe Aktvendimit për transformimin e së drejtës së shfrytëzimit të tokës ndërtimore në pronësi në bazë të ish-pronësisë me numër 16-480/2 të datës 03.03.2003 sipas nenit 267 të Ligjit për procedurën e përgjithshme administrative.

Objekt i procedurës që paraqet problem juridik është toka ndërtimore në PK nr.263 ish KO Taftalixhe (PK nr. 2683 aktuale KO Karposh – ish fabrika “Alumina” SHA me sipërfaqe 11089 m2. ) e cila gjendet në territorin e Komunës Karposh – Shkup, për të cilën në pajtim me nenin 50 paragrafi 1 të Ligjit për tokën ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” 53/2001) dhe nenin 3 dhe nenin 4 të Dekretit për mënyrën dhe kushtet për transformimin e së drejtës për shfrytëzim të tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë në të drejtën e qirasë afatgjate (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” nr. 79/2001) dhe në lidhje me nenin 1 të Dekretit për ndryshimin dhe plotësimin e Dekretit për mënyrën dhe kushtet për transformimin e së drejtës për shfrytëzim të pronës së tokës ndërtimore të Republikës së Maqedonisë në të drejtën e qirasë afatgjate (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 103/2001) në bazë të të cilit janë miratuar vendimet e kontestuara të transformimit.

Ministria e Transportit – Sektori për dokumentimin dhe menaxhim me tokën ndërtimore dhe lidhje me 17 shkurt 2022 ka dërguar mendim, në të cilin thuhet se i ka shqyrtuar të gjitha dokumentet dhe dëshmitë e bashkangjitura nga Stojan Dimovski nga Shkupi dhe kërkesën që i referohet inicimit të procedurës për pavlefshmërinë e Aktvendimit për transformim nr. 16-367/2 të datës 17 qershor 2002 dhe Aktvendimit për transformim nr.16-480/2 të datës 03.03.2003 të Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve të NP të Komunës Karposh – Shkup dhe konstaton se organi aktual kompetent për vendimmarrje për kërkesën konkrete është Komuna e Karposhit – Shkup, e cila ka marrë kompetencën për disponim me tokën ndërtimore që ndodhet në territorin e saj, gjegjësisht Ministria e Transportit dhe Lidhjeve nuk mund të ndërmarrë në këtë rast veprime procedurale dhe aktivitete tjera që rrjedhin nga kryerja e punëve për disponim me tokën ndërtimore. Gjithashtu, në këtë rast nuk mund të zbatohet neni 23 pika 3 të Ligjit për procedurën e përgjithshme administrative të referuar nga Komuna Karposh – Shkup, sipas të cilit konflikti i kompetencave ndërmjet organeve të administratës shtetërore dhe personave juridikë dhe personave të tjerë të cilëve u besohen me ligj kompetencat publike.

Në mendimin e dhënë nga Ministria e Transportit dhe Lidhjeve, thuhet se në pajtim me nenin 83 paragrafi 1 të Ligjit për planifikim hapësinor dhe urbanistik (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” nr. 51/2005 të datës 30.06.2005) është përcaktuar në mënyrë të veçantë që punonjësit, pajisjet, inventari, arkivi, dokumentacioni dhe fondet nga njësitë rajonale të Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve të merren në komuna nga 1 korriku i vitit 2005. Arkivi dhe dokumentacioni nga paragrafi 1 i këtij neni merren në pajtim me ligjin.

Po ashtu thuhet se me Vendimin për kryerjen e punëve për disponim me tokën tokën ndërtimore pronësi e Republikës së Maqedonisë për Komunën Karposh – Shkup me nr. 51-7006/1 të datës 20 nëntor 2011 (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” nr. 164, të datës 28.11.2011) të miratuar nga Qeveria e Republikës së Maqedonisë së Veriut, Komuna Karposh – Shkup ka marrë autorizimin për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut, e cila gjendet në territorin e saj, dhe rrjedh se organi kompetent për të vepruar sipas kërkesës konkrete për shpalljen e aktvendimeve të pavlefshme është në të vërtetë Komuna e Karposhit – Shkup. Ministria e Transportit dhe Lidhjeve thekson se Komuna e Karposhit – Shkup, si organ kompetent de facto për asgjësimin e tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut në territorin e Komunës Karposh – Shkup, ka obligim ligjor, konkretisht të përcaktuar me nenin 56 paragrafi 1 dhe paragrafi 2 të Ligjit për tokë ndërtimore dhe Ligjit për ndryshimin dhe plotësimin e Ligjit për tokë ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” nr. 275, 27 dhjetor 2011).

Sipas nenit 1 të Ligjit për ndryshimin dhe plotësimin e Ligjit për tokën ndërtimore në nenin 56 paragrafi 1 i Ligjit për tokën ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 15/2015, 98/2015, 193/2015, 226/2015, 31/2016, 142/2016 dhe 190/2016) është konstatuar se procedura ka filluar me marrëveshje të menjëhershme dhe me ankand publik të tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut, si dhe të gjitha lëndët e përfundura të plotfuqishme për të cilat janë ndërmarrë mjete të jashtëzakonshme juridike dhe procedura të përsëritura janë duke u zhvilluar në pajtim me Ligjin për tokë ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e RM” nr. 53/2001), Ligjin për tokën ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 82/2008, 143/2008 dhe 56/2010) dhe Ligjin për tokën ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 17/2011, 53/2011, 144/2012, 25/2013 dhe 163/2013) deri në ditën e hyrjes në fuqi të këtij ligji, ndërmerren nga komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit, me datën e përmbushjes së kushteve nga neni 47 i këtij ligji me të cilin ndryshohet neni 99 paragrafi 1 i ligjit, dhe më së voni deri më 30 prill 2020. Në paragrafin 2 të këtij neni, është përcaktuar se komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit, janë të obliguara të ndërmarrin monitorimin, kryerjen dhe të gjitha aktivitetet që rrjedhin nga disponimi i tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonia e Veriut, nga 1 maji 2020. Në pajtim me paragrafin 3 të këtij neni, është përcaktuar se obligimet nga paragrafit 2 i këtij neni vlejnë nga dita e ndërmarrjes së punëve për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut. Sipas paragrafit 4 të të njëjtit nen, konstatohet se procedurat e iniciuara gjyqësore që rrjedhin nga procedura për dhënien e tokës ndërtimore janë dhe do të vazhdojnë të zhvillohen nga komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit, përmes Avokatisë së Shtetit të Republikës së Maqedonisë së Veriut.

Në të njëjtën kohë, në pajtim me nenin 57 paragrafi 1 të të njëjtit ligj, komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit, të cilat nuk kanë marrë kompetenca për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës Maqedonisë së Veriut, janë të obliguara që të marrin kompetencat për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut deri më 30 prill 2020. Në paragrafin 2 të të njëjtit nen, është përcaktuar se nga 1 maj 2020, përgjegjësitë për posedim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut do t’i kryejnë kryesisht komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit.

Për të përcaktuar nëse në pajtim me nenin 64 të Rregullores së Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut, propozimi për zgjidhjen e konfliktit të kompetencës përmban: objektin e kontestit për të cilin ka lindur konflikti, autoriteteve ndërmjet të cilave lindi konflikti dhe përcaktimit të akteve përfundimtare, pra ligjërisht të detyrueshme, që organet pranuan ose refuzuan kompetencën për të vendosur për të njëjtën çështje, me shkresën numër 26-842/6 të datës 20 shtator 2023, Ministria e Transportit dhe Lidhjeve njoftuan Gjykatën Kushtetuese se para Komisionit Shtetëror për Vendime në Procedurën Administrative dhe Procedurën për Marrëdhënie Pune në shkallë të dytë, zhvillohet procedurë pas parashtrimit të ankesës, andaj edhe Aktvendimi i cekur 26-88/22 i datës 21 dhjetor 2022 i Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve nuk përbën akt të plotfuqishëm respektivisht përfundimtar.

Më tej, me shkresën nr. 26-842/8 të datës 25 tetor 2023, Ministria e Transportit dhe Lidhjeve ka njoftuar Gjykatën Kushtetuese se në Komisionin Shtetëror për Vendimmarrje në procedurën administrative dhe procedurën e punësimit në shkallë të dytë nuk është paraqitur ankesë dhe për shkak të kësaj Aktvendimi i lartpërmendur 26-88/22 i datës 21 dhjetor 2022 i Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve, i cili mund të konstatohet nga fletëdorëzimi RC 050784028 MK për dërgimin e rregullt dhe pas kësaj nuk ka parashtruar ankesë në Ministrinë e Transportit dhe Lidhjeve dhe per sa me siper aktvendimi është bërë akt i plotfuqishem dhe përfundimtar.

Megjithatë, në këtë periudhë të gjatë kohore, Ligji për tokën ndërtimore ka pësuar disa ndryshime dhe plotësime. Përkatësisht, në pajtim me dispozitat e përgjithshme të këtij ligji, konkretisht me nenin 1 të këtij ligji, të drejtat dhe obligimet lidhur me tokën ndërtimore, rregullimin e tokës ndërtimore, kushtet dhe mënyrën e disponimit të tokës ndërtimore, si dhe çështje të tjera në fushën e tokës ndërtimore. Në nenin 2 paragrafi 1 pika 1 të të njëjtit ligj është përcaktuar se disa shprehje të përdorura në këtë ligj kanë këtë kuptim, përkatësisht me tokë ndërtimore nënkuptohet toka që është planifikuar me plan urbanistik, dokumentacion urbanistik ose një projekt infrastrukturor. Sipas nenit 3 paragrafi 1 të të njëjtit ligj, toka ndërtimore është e mirë me interes të përgjithshëm për Republikën dhe gëzon mbrojtje të veçantë në mënyrën dhe në kushtet e përcaktuara me këtë ligj dhe ligje të tjera. Në paragrafin 2 të të njëjtit nen është përcaktuar se rregullimi i tokës ndërtimore është veprimtari me interes publik.

Sipas nenit 4 paragrafi 1 i këtij ligji, toka ndërtimore, në kuptim të këtij ligji, është tokë e ndërtuar dhe e pandërtuar, e planifikuar me aktet e parapara me Ligjin për planifikim hapësinor dhe urbanistik. Sipas paragrafit 2 të nenit 4, rregullohet se tokë ndërtimore e ndërtuar është trualli ndërtimor në të cilin është ndërtuar objekti me karakter të përhershëm, i cili regjistrohet në librat publikë për regjistrimin e të drejtave në paluajtshmëri dhe tokë që shërben për shfrytëzimin e rregullt të objektit të përfshirë nga kufijtë e parcelës ndërtimore.

Me ndryshimet dhe plotësimet e fundit në Ligjin për tokë ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 15/2015, 98/2015, 193/2015, 226/2015, 31/2016, 142/2016 dhe 190/2016 dhe “Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” numër 275/19) përcaktohen dhe rregullohen kushtet dhe mënyra e kryerjes së punëve për posedimin e pronës së tokës ndërtimore të Republikës së Maqedonisë së Veriut. Pra, me nenin 99 paragrafi 1 është përcaktuar se komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit mund t’i kryejnë punët për posedimin e tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë, nëse i plotësojnë këto kushte: të kenë hartuar dhe miratuar program njëvjeçar të punës në sferën e posedimit të tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë, të kenë numrin e nevojshëm të punëtorëve të autorizuar, të kenë formuar Komisionin për zbatimin e procedurave për ankand publik dhe të ketë krijuar sistem elektronik për ankand publik të tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë. Sipas paragrafit 2 të të njëjtit nen, numri i të punësuarve nga paragrafi 1, alineja 2 e këtij neni është së paku: dy persona për komunat që kanë deri në 20.000 banorë, tre persona për komunat që kanë nga 20.001 deri në 40.000 banorë, katër persona për komunat që kanë nga 40,001 deri në 80,000 banorë dhe pesë persona për komunat me më shumë se 80,001 banorë. Komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit, për kryerjen e punëve nga paragrafi 1 i këtij neni, i parashtrojnë kërkesë organit të administratës shtetërore kompetent për kryerjen e punëve që kanë të bëjnë me administrimin e tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë, me dëshmi të nevojshme se janë plotësuar kushtet nga paragrafët 1 dhe 2 të këtij neni.

Në bazë të nenit 100 të këtij ligji, është përcaktuar se me qëllim të monitorimit, zbatimit dhe përmirësimit të mënyrës së kryerjes së punëve për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë themelohet Komitet për tokën ndërtimore pronësi e Republikës së Maqedonisë, si organ këshillues dhe koordinues (në tekstin e mëtejmë: Komiteti).

Sipas nenit 100 paragrafi 1 i Ligjit për tokën ndërtimore, organi i administratës shtetërore përgjegjës për kryerjen e punëve lidhur me menaxhimin e tokës ndërtimore të Republikës së Maqedonisë pas mendimit të marrë paraprakisht nga Komisioni i propozon Qeverisë së Republikës së Maqedonisë të marrë vendim për kryerjen e punëve për dhënien e tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë për komunën që i ka plotësuar kushtet nga neni 99 i këtij ligji. Në paragrafin 2 të nenit 100 të këtij ligji, në rastet kur konstatohet se komuna, komuna në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit nuk i plotësojnë kushtet nga neni 99 i këtij ligji ose konstatohet se disponimi të tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë kryhet në kundërshtim me dispozitat e këtij ligji, Qeveria e Republikës së Maqedonisë, me propozimin e organit të administratës shtetërore përgjegjës për kryerjen e punëve lidhur me menaxhimin e tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë, pas mendimit të marrë paraprakisht nga Komiteti, merr vendim për heqjen e kryerjes së punëve për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë.

Në bazë të nenit 68 paragrafi 1 alineja 2 të Kushtetutës së Republikës së Maqedonisë së Veriut, Kuvendi i Republikës së Maqedonisë së Veriut në seancën e mbajtur më 5 maj 2021 dha interpretim autentik me nr. 08-2221/ 1 të nenit 57 paragrafi 2 të Ligjit për ndryshimin dhe plotësimin e Ligjit për tokë ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” nr. 275/2019). Dispozita e nenit 57 paragrafi 2 i Ligjit për ndryshimin dhe plotësimin e Ligjit për tokë ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” numër 275/19), thotë “2. Nga 1 maj 2020, kompetencat për disponimin me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut kryesisht do t’i kryejnë komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit”. Dispozita e nenit 57 paragrafi 2 të Ligji për ndryshimin dhe plotësimin e Ligjit për tokë ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” numër 275/19), duhet të interpretohet në atë mënyrë që komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit, së pari duhet t’i plotësojnë kushtet ligjore për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut për marrjen e kompetencës për kryerjen e punëve me vendim të miratuar nga Qeverisa e Republikës së Maqedonisë së Veriut dhe të jenë në drejtim të përfundimit të procesit të decentralizimit, duke përjashtuar vetëm mundësinë e Ministria e Transportit dhe Lidhjeve t’i kryej punët për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut dhe duke përcaktuar se kompetenca do të kryhet kryesisht nga komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit, por të njëjtat dispozita nuk e përjashtojnë zbatimin e dispozitave të neneve 99 dhe 101 të Ligjit për tokë ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 15/2015, 98/2015, 193/2015, 226/2015, 31/2016, 142/2016 dhe 190/2016 dhe “Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” numër 275/2019).

III

Sipas nenit 110, pikat 4 dhe 5 të Kushtetutës, Gjykata Kushtetuese vendos për konfliktin e kompetencës ndërmjet bartësve të pushtetit legjislativ, ekzekutiv dhe gjyqësor dhe për konfliktin e kompetencave ndërmjet organeve të Republikës dhe njësive të vetëqeverisjes lokale.

Në bazë të nenit 62 të Rregullores së Gjykatës Kushtetuese, mund të bëhet propozim për zgjidhjen e konfliktit të kompetencës ndërmjet bartësve të pushtetit legjislativ, ekzekutiv dhe gjyqësor dhe ndërmjet organeve të Republikës dhe njësive të vetëqeverisjes lokale nga ndonjë prej organeve ndërmjet të cilëve ka lindur konflikti. Propozim mund të bëjë edhe kushdo që, për shkak të pranimit ose refuzimit të kompetencës së organeve të caktuara, nuk mund të realizojë të drejtën e tij.

Sipas nenit 63 paragrafi 2 i Rregullores, subjektet nga neni 62 i kësaj Rregulloreje, të cilët nuk mund të ushtrojnë të drejtën e tyre për shkak të pranimit ose refuzimit të kompetencës, mund të paraqesin propozimin për zgjidhjen e konfliktit të kompetencës pasi të dy organet ta pranojnë ose refuzojnë kompetencës me akt të formës së prerë ose të plotfuqishëm.

Neni 64 i Rregullores përcakton se propozimi për zgjidhjen e konfliktit të kompetencës përmban objektin e mosmarrëveshjes që shkaktoi konfliktin, organet ndërmjet të cilave ka ndodhur konflikti dhe përcaktimin e akteve përfundimtare, përkatësisht akteve të plotfuqishme me të cilat organet pranojnë ose refuzojnë kompetencën për të vendosur për të njëjtën lëndë.

Sipas nenit 65, nga ana tjetër, nga Rregullorja me vendim që vendos për konfliktin e kompetencës, Gjykata Kushtetuese përcakton organin kompetent për të vendosur për këtë lëndë.

Nisur nga dispozitat e sipërpërmendura kushtetuese dhe procedurale, rezulton se për të pasur një konflikt të kompetencës, qoftë ai pozitiv me të cilin dy organe shpallen kompetente apo konflikt negativ i kompetencës kur dy organe shpallen jokompetente, është e nevojshme që të ketë dy akte të formës së prerë ose të plotfuqishme dhe në rastin konkret e kemi me Aktvendimin nr.48-514/15 të datës 19.10.2022 të kryetarit të Komunës Karposh – Shkup me të cilin refuzohet propozim -kërkesa për pavlefshmërinë e Aktvendimit për transformim të regjistruar me numër 16-367/2 të datës 17 qershor 2002 dhe Aktvendimit për transformim 16-480/2 të datës 03.03.2003 të miratuar nga Ministria e Transportit dhe Lidhjeve – ish-njësia rajonale Karposh për PK nr.263. ish KO Taftalixhe KP 2683 aktuale KO Karposh ish fabrika “Plastika” SHA dhe PK 2687 aktuale KO Karposh ish fabrika “Alumina” SHA në një sipërfaqe prej 11089 m2 me të cilën e drejta e përdorimit shndërrohet në të drejtë pronësie të personave juridikë “Plastika” SHA dhe “Alumina” SHA Komuna Karposh – Seksioni për pronë të patundshme dhe procedura për shpronësimin e pronës së patundshme.

Nga analiza e akteve dhe nga gjendja e vërtetuar faktike, Gjykata vendosi se Ministria e Transportit dhe Lidhjeve është organ kompetent për veprimin e kërkesës konkrete për shpalljen e aktvendimeve të pavlefshme, përkatësisht të përcaktojë se cili autoritet është kompetente për të vepruar sipas kërkesës së propozuar me numër 48-7967/1 datë 30.11.2021 për shpalljen e pavlefshme të Aktvendimit për transformim nr.16-367/2 nga 17 qershori i vitit 2002 dhe Aktvendimit për transformim nr.16-480/2 nga 3 marsi i vitit 2003 i Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve.

Duke marrë parasysh sa u tha më lart, Gjykata konstatoi se bazë për të vepruar sipas propozimit në rastin konkret është ekzistimi i aktit të formës së prerë dhe aktit të plotfuqishëm të Komunës Karposh – Shkup dhe Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve për shpalljen e pavlefshme, me të cilin të dy organet janë deklaruar si jo kompetente, respektivisht ekziston konflikt negativ kompetencës.

Kjo për arsye se në përputhje me ndryshimet e fundit të Ligjit për tokë ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë” numër 15/2015, 98/2015, 193/2015, 226/2015, 31/2016, 142/2016 dhe 190/2016 dhe “Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” numër 275/19) përcaktohen dhe rregullohen kushtet dhe mënyra e kryerjes së punëve për posedimin e tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut.

Konkretisht, sa i përket të drejtave të tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut, në nenin 13 paragrafi 1 të të njëjtit ligj, është rregulluar që me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë, në emër të Republikës së Maqedonisë menaxhon Qeveria e Republikës së Maqedonisë. Sipas paragrafit 2 të nenit 13 të këtij ligji, toka ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë mund të tjetërsohet, të jepet me qira afatgjatë, me qira afatshkurtër, të ndërrohet, të krijohet e drejta e servitutit të paluajtshëm, të jepet për përdorim të përhershme, të kalohet e drejta e pronësisë dhe të vendosen të drejta të tjera reale mbi të, në mënyrën dhe në kushtet e përcaktuara me këtë dhe ligje të tjera.

Prandaj, neni 99 paragrafi 1 përcakton se komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit mund t’i kryejnë punët për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë, nëse i plotësojnë këto kushte: të kenë përpiluar dhe miratoi program njëvjeçar të punës në fushën e disponimit të tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut, të ketë numrin e nevojshëm të punëtorëve të autorizuar, të ketë formuar Komisionin për zbatimin e procedurave të ankandit publik dhe të ketë krijuar një sistem elektronik për ankand publik të tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut.

Në bazë të nenit 100 të Ligjit për tokë ndërtimore, është konstatuar se me qëllim të monitorimit, zbatimit dhe përmirësimit të mënyrës së kryerjes së punëve për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë, formohet Komitet për tokë ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë themelohet si organ këshillues dhe koordinues. Sipas paragrafit 2 të këtij neni, organi i administratës shtetërore përgjegjës për kryerjen e punëve lidhur me administrimin e tokës ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë, pas mendimit të marrë paraprakisht nga Komiteti, i propozon Qeverisë së Republikës të Maqedonisë të marrë vendim për kryerjen e punëve për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë për komunën që i ka plotësuar kushtet nga neni 99 i këtij ligji.

Gjykata në seancë përcaktoi se komunat duhet së pari t’i plotësojnë kushtet ligjore për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut për të fituar kompetencën për kryerjen e punëve me vendim të Qeverisë së Republikës së Maqedonia e Veriut dhe janë në drejtim të përfundimit të procesit të decentralizimit, duke përjashtuar vetëm mundësinë e Ministrisë së Transportit dhe Lidhjeve për kryerjen e punimeve për disponim me tokën ndërtimore në pronësi të Republikës së Maqedonisë së Veriut, dhe duke përcaktuar se kompetenca do të kryhet kryesisht nga komunat, komunat në Qytetin e Shkupit dhe Qyteti i Shkupit, por të njëjtat dispozita nuk e përjashtojnë zbatimin e dispozitave të neneve 99 dhe 101 të Ligjit për tokë ndërtimore (“Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonia” numër 15/2015, 98/2015, 193/2015, 226/2015, 31/2016, 142/2016 dhe 190/2016 dhe “Gazeta Zyrtare e Republikës së Maqedonisë së Veriut” numër 275/2019).

IV

Në bazë të lartëpërmendurës, Gjykata, me shumicë votash vendosi si në dispozitivin e këtij vendimi.

 

KRYETARE
e Gjykatës Kushtetuese të Republikës së Maqedonisë së Veriut,
Dobrilla Kacarska